Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Knjiga izgubljenih prijatelja“: Poreklo (ne) obavezuje, koliko ljudskost - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Knjiga izgubljenih prijatelja“: Poreklo (ne) obavezuje, koliko ljudskost

Uspehom svoje prethodne knjige „Dok još nismo bile vaše“, Liza Vingejt kao da je iscrtala putanju daljeg interesovanja i postupka obrade sličnih tema. Zauzeti tačku gledišta obespravljenih duša, dati im moć da napokon progovore, aktuelizovati njihova svedočanstva smeštanjem u ne manje protivrečno moderno društveno uređenje, uspostaviti paralelne tokove priče radi postizanja njene veće širine, dubine i zanimljivosti za čitaoce... Rezultat je „Knjiga izgubljenih prijatelja“, gde se istorijsko i fiktivno često preklapaju sa tolikom uverljivošću da naprosto čujemo glas naratora ili osećamo prisustvo davno nestalih lica.

Naslov direktno upućuje na opskurni, a nemerljivo važan skup dokaza o jednom od najtežih zločina čovečanstva, robovlasništvu i rasnoj segregaciji. Istovremeno, svedoči o besmrtnoj nadi, porodičnoj ljubavi i upornom traganju za silom pokidanim vezama između srodnika. Spis je motiv koji povezuje dva vremena, prostora i vodeća nosioca priče, kao i njene ostale učesnike, ali dok stranice odmiču u zaokupljenosti dešifrovanjem njegovih tragova (neposredno prisutnih kroz fragmente u vidu novinskih isečaka koji odvajaju poglavlja, služeći poput vremenskih portala za prelazak iz jedne linije radnje u drugu), shvatamo kako nije (samo) u NJIMA čitava suština dirljivog, uzbudljivog, konvencionalnog koliko i prkosnog romana.

Dva su uporedna toka priče. Prvi, iz 1875. godine, pripada mladoj Hani Goset, rođenoj u ropstvu i rano odvojenoj od porodice usled surovog, a uveliko nezakonitog čina krađe i rasprodaje oslobođene afroameričke „radne snage“ nekada bogatih plantažera. Društvo postrevolucionarnog Juga i dalje je duboko podeljeno, čak i unutar jedne iste kuće, na one koji su prihvatili nove zakone i druge, koji se protive obavezujućim promenama. Hani stasava na imanju Gosvud, čuvajući tri distinktivne plave perle kao jedini putokaz i zalog ponovnog susreta sa majkom i brojnom rodbinom, prisilno rasutom širom Novog sveta. Nepismena, dok joj njihova lica već blede u sećanju, stasava između dobronamernog uveravanja preostalih sapatnika da je najbolje pomiriti se sa stanjem kakvo jeste, „ne talasati“ niti tražiti odgovore – i lične, neuništive potrebe za održavanjem reči, svesti o identitetu, nade. Zahvaljujući neposlušnosti svog duha, upliće se u potragu koju za gazdom i ugroženim nasledstvom započinju razmažena plantažerova kći Lavinija i njena nezakonita polusestra po ocu Džuno Džejn. Tri tek stasale devojčice polaze na opasan, uzbudljiv put koji im zauvek dramatično menja živote.

Drugi pripovedni tok vodi u 1987. kada, na istom području, nova nastavnica u državnoj školi, bežeći od sebe, dospeva do niza naizgled nerešivih novih izazova. Benedeta „Beni“ Silva, polu-Italijanka nesrećne porodične i ljubavne prošlosti, sa svojih dvadeset sedam godina oseća kao da na duši nosi sav teret ovoga sveta. Njene početne preokupacije su kako sprečiti prokišnjavanje u jedva funkcionalnoj kući koju iznajmljuje i privoleti đake da, ako već ne žele da čitaju neki od retkih, ofucanih primeraka „Životinjske farme“, barem ostanu u učionici tokom časa. Tragajući za rešenjima, nailazi na veće i uzbudljivije tajne, moguća pomoćna sredstva za primarne zamisli, a pomalo klišeizirano i na potencijalno buđenje novih osećanja.

Dok je prva linija radnje pretežno izvedena u upadljivo (i pohvalno) „starinskom“ maniru najboljih romana Marka Tvena ili saga o Sjedinjenim Američkim Državama u vreme građanskog rata, drugi, savremeni tok više je društveno-psihološki obeležen podzapletom o entuzijastičnom predavaču koji se bori da učenici iz unapred otpisanih socijalnih kategorija ipak dobiju priliku za iskorak u životu. „Knjiga izgubljenih prijatelja“, nalik novinsko-oglasnoj mreži koja spaja prošlost sa budućnošću, stvarajući neprekinut kontinuitet, zajednički je činilac i zaokružuje smisao priče na pomalo neočekivan, ali nesumnjivo plemenit način.

Autorkina veština se najupadljivije odražava na oslikavanju datih sredina, ambijenta i naročito ljudi koji ih ispunjavaju. Njene glavne junakinje Hana i Benedeta svaka na svoj način su oštećene i snažne, duboko potištene, ali odlučne da ni pod najtežim okolnostima ne prestanu sa borbom. Zanimljiva je, ipak, bitna razlika koja ubrzo dolazi do izražaja: dok se Hani čvrsto drži korena i svog identiteta, pamćenja kao spasonosne kategorije, Beni svim silama nastoji da vlastite zaboravi, pokazujući kako nema determinisanosti i uvek možemo iznova preokrenuti, preosmisliti svoje postojanje. Do poslednje stranice čitalac uviđa koliko mu je stalo do vođstva njihovih misli, nedoumica, snova i rešenosti postupaka.

Podjednaka upečatljivost karakteriše način na koji su predstavljeni sporedni likovi. Posebno je upadljiva Džuno Džejn, istovremeno privilegovana i diskriminisana, omiljena kći starog Goseta iz vanbračne afere sa metresom u gradu, kreolkom. Džuno je stekla dobro vaspitanje i prefinjene manire osobe naviknute na izobilje, ali se zbog okolnosti svog rođenja i „mešane“ krvi ne uklapa ni u jedan prihvaćeni kalup. Drastične razlike između tri saputnice pod novim okolnostima postaju temelj nove bliskosti, saosećanja i međusobne neophodnosti.

Nešto slično zatiče Beni u hijerarhijskoj podeli svojih učenika, posledici višegeneracijskog prenošenja obrazaca predrasuda, podozrivosti i privilegija na samo jedan deo zajednice (ovde konkretno oličenog u školskom sistemu, koji celokupna finansijska sredstva usmerava na privatne institucije), a što gospođica Silva donkihotovski želi da makar „zagrebe“.

„Knjiga izgubljenih prijatelja“ je slojevit roman čije kombinovanje nekoliko perspektiva omogućava lakše povezivanje sa junacima, njihovim privatnim istorijama i spoljašnjim, opštim kontekstom dešavanja. Uprkos prisustvu katkad istinski strašnih epizoda, sa njegovih stranica isijavaju ljudskost, toplina, uteha i optimizam. Oni su podsetnik da, kao pojedinci, najpre moramo otkriti šta nas najpostojanije određuje, kako bismo civilizacijski pronašli ono što nas, takve, najtešnje spaja – i obavezuje na čovečnost.

Autor: Isidora Đolović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
humoristični klasik što je muškarac bez brkova ante tomića u prodaji od 20 avgusta laguna knjige Humoristični klasik „Što je muškarac bez brkova“ Ante Tomića u prodaji od 20. avgusta
19.08.2022.
Posle knjiga „Pogledaj što je mačka donijela“ i „Čudo u Poskokovoj Dragi“, u Laguninu ediciju „Bez prevoda“ stiže još jedna knjiga Ante Tomića – „Što je muškarac bez brkova“. To je njegov prvi roma...
više
šta sad da čitam 3 preporuke iz publicistike laguna knjige Šta sad da čitam? – 3 preporuke iz publicistike
18.08.2022.
Promene nikad nisu lake, ali zato uvek treba ugrabiti trenutak da počnemo bolje da sebe upoznajemo. O odlukama i životnim izborima koji nas definišu možete čitati u našem izboru naslova iz oblasti pop...
više
dejan cukić elvis je bio zvezda, ali i tragična figura laguna knjige Dejan Cukić: Elvis je bio zvezda, ali i tragična figura
18.08.2022.
Publicista i rokenrol znalac Dejan Cukić, prevodilac knjige „Biti Elvis“ Reja Konolija, rekao je Tanjugu da je Elvis Presli bio jedna od najvećih muzičkih zvezda 20. veka, ali izrazito tragična figura...
više
 pad nemani ubedljivo finale devetodelnog serijala laguna knjige „Pad nemani“: Ubedljivo finale devetodelnog serijala
18.08.2022.
Pre jedanaest godina objavljen je roman „Buđenje nemani“. Nakon osam knjiga, mnoštva pripovedaka i Amazonove TV serije, Džejms S. A. Kori je zaokružio devetodelni serijal ubedljivim finalom. Naravno, ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.