„
Klara Šuman i muzika ljubavi“ autorke
Beate Rigirt priča je o jednoj od najznačajnijih klavirskih virtuoskinja, čija se genijalnost poredi sa Mocartovom, i njenoj ljubavi sa kompozitorom Robertom Šumanom.
Po rečima Beate Rigirt, svrha romansirane biografije nije samo da prikaže činjenice koje ionako više nije moguće u potpunosti rekonstruisati, niti da sudi o nekoj ličnosti, već da omogući čitaocima da osete i dožive nečiju izuzetnu sudbinu. Kao stručnjak za muzikologiju, Rigirtova je u knjizi „Klara Šuman i muzika ljubavi“ odlično predstavila umetničku scenu u Evropi u prvoj polovini 19. veka, dok se kao romansijerka potrudila da „zaviri u samu suštinu, oseti osobu koja se krije iza činjenica i pronikne u motive koji su je možda pokretali“.
Klara Vik je čudo od deteta, a zatim mlada pijanistkinja čije umeće oduševljava publiku tokom turneja koje organizuje njen strogi otac Fridrih. Ona živi za trenutak kada će sesti za koncertni klavir i zaboraviti na sate vežbanja pod očevim budnim okom, na majku koju ne sme da viđa, ili na zabranjenu ljubav prema Robertu Šumanu.
Dvoje zaljubljenih bili su poznati kao „kraljevska deca“, po uzoru na antički mit o Heri i Leandru. Otac je za nju želeo mnogo bolju budućnost, te je čak bio spreman da je uda za mnogo starijeg, ali bogatog muškarca sa titulom. Ipak, Klara je ostala dosledna i na sudu dobila dozvolu da se uda za čoveka svog života. Očevo loše mišljenje o Šumanu kao muškarcu pratilo je Klaru kao prokletstvo – u braku je morala da vodi računa o novcu, jer nije mogla da se osloni na genijalnog supruga koji se nije snalazio u svakodnevnom životu. Njenoj tuzi doprinele su i česte trudnoće, griža savesti zbog razdvojenosti od dece tokom turneja, kao i smrt jednogodišnjeg sinčića.
Čitalac od samog početka želi što pre da sazna šta se dogodilo ovom čuvenom umetničkom paru, pa brzo okreće stranice u ritmu bučnog vergla u rukama uličnog svirača koji izbezumljuje Šumana i vodi ga u sve dublji ponor.
Klarina i Šumanova ljubav je okosnica ovog romana, ali i sredstvo pomoću kojeg autorka suptilno postavlja niz pitanja, aktuelnih i u današnje vreme. Pre svega, koliko je Klara zaista slobodna dok je otac nadzire kao sopstveno umetničko delo i da li dobija slobodu nakon udaje za voljenog čoveka? Da li je „bračni“ dnevnik koji joj je Šuman dao na dan venčanja puki odraz njegove želje da sačuva pojedinosti iz njihovog zajedničkog života ili način na koji kontroliše Klaru? Neizvesno je i da li postoji bezuslovna ljubav zasnovana na poverenju, samim tim što Klara, iako ne želi da poveruje u glasine o Šumanu, često pronalazi dokaze o njegovom neverstvu, sklonosti ka mladićima, koje zove „sunašcima“, ili zavisnosti od alkohola. Isto tako, nameće se pitanje da li je Klara pravilno postupila, poslavši Šumana u duševnu bolnicu nakon njegovog pokušaja samoubistva, posle čega više nije želela da ga poseti. Upravo joj to zameraju brojni biografi i poznavaoci muzike, dodeljujući joj ulogu „počinioca“, a ne „žrtve“ u braku sa Šumanom. Naposletku, pod velom tajne ostaje priroda Klarine veze sa četrnaest godina mlađim Johanesom Bramsom. Očigledno je među njima postojala ogromna privlačnost – no ukoliko su zaljubljeni i posle Šumanove smrti mogli da ozakone svoju ljubav, nije jasno zašto su ostali samo prijatelji.
Autorka je poznatu ljubavnu priču vešto uklopila u istorijske činjenice i umetničke krugove toga doba. U galeriji likova smenjuju se čuveni muzičari, kompozitori, kao Franc List, pisci poput
Hansa Kristijana Andersena, kao i evropski vladari. Svaki lik ima svoje opravdano mesto u odnosu na Klaru, bilo da je reč o umetničkom rivalstvu, mecenama ili značajnim koncertima.
Izvanredno je opisana epizoda iz maja 1849. godine, kada je izbila oružana pobuna protiv saksonskog kralja. Klara i Šuman su sa najstarijom ćerkom pobegli, ali se ona, uprkos poodmakloj trudnoći, vratila u Drezden po ostalu decu i služavku. Zabeleženo je kako se susrela sa naoružanim pobunjenicima koji su je bez reči pustili da prođe. Upravo tako je u ovoj romansiranoj biografiji prikazana Klara Vik, kasnije Šuman. Iako često nesigurna u svoj talenat i spremna da udovolji svima osim sebi, ona je koračala kroz život kao neustrašiva žena, visoko uzdignute glave.
Autor: Olivera Nićiforović
Izvor: časopis Bukmarker, br. 27