Kurcio Malaparte nije nepoznato ime ovde kod nas, makar samo zbog toga što je 1990ih često bio citiran deo iz njegove knjige „Kaputt“ gde ga Ante Pavelić nudi srpskim očima za koje pisac misli da su ostrige iz Dalmacije.
Ali, nisam sigurna koliko je Malaparte čitan kod nas. Ono, stvarno čitan. Njegova „Koža“ je apsolutno remek-delo antiratne književnosti i roman posle koga vam je potrebno dugo, dugo vremena da se vratite u normalu i udahnete vazduh a da vas srce ne boli od opisa posleratnog Napulja.
„Kaputt“ je verovatno poznatija Malaparteova knjiga. Iako ga sam autor naziva romanom, „Kaputt“ je više zbirka priča, novinskih depeša od Švedske i Finske do Ukrajine, od Poljske do Balkana i Rusije. Sam Malaparte je bio opasan lik sa životom dostojnim uzbudljivog romana (o čemu Svetislav Basara sjajno piše u predgovoru Laguninog izdanja) i taj njegov otrovan jezik i pero i hrabrost i smelost vide se i u ironičnoj podeli knjige na delove naslovljene – Konji, Psi, Pacovi, Pitce... kao da je reč o pričama koje nemaju nikakve veze sa užasima rata.
A i te kako imaju. I iz priče u priču ti užasi postaju sve gori i jeziviji prikazi propadanja Evrope – moralnog, duhovnog, fizičkog. A kroz te priče s vremena na vreme blesne britka, opora duhovitost čoveka koji je bio i pristalica fašista i protivnik Musolinija, ratni dopisnik, režiser, čovek blizak i Komunističkoj partiji i katoličkoj crkvi, ateista i bonvivan.
Budući da je i sam naglašavao da je „Kaputt“ roman, on se ne može čitati kao verodostojan ratni dnevnik ili novinski izveštaj dešavanja na evropskim frontovima ali se sasvim sigurno može čitati kao moćni prikaz užasa i besmisla rata i sveta lišenog nevinosti i dobrote i nežnosti mada nikada ne i lišenog lepote jer čak i u užasnim opisima ubistava i mučenja i propadanja i svođenja Evrope na „gomilu olupina“, na momente se pojave neke predivne slike, najčešće prirode.
Teško je mirne duše preporučiti „Kaputt“. U pitanju je kapitalno delo svetske književnosti, moćna, angažovana knjiga vredna svakog mučnog trenutka čitanja, knjiga koju bi trebalo dati „velikim vođama“ da čitaju i pamte svaki put kada im padne na pamet da zvecnu oružjem i pošalju ljude u pokolj. Ali „Kaputt“ nije štivo za osetljive. Budite hrabri, pokušajte. Isplatiće vam se na kraju.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik