Prikaz romana „Kako se rešiti svoje porodice“: Da li ja to navijam za ubicu?

Glavna protagonistkinja ovog romana je prava antijunakinja, i ona je sušta suprotnost tradicionalnim glavnim junacima koji se generalno mogu naći u beletristici. Ovakvim likovima obično nedostaje moralnost i hrabrost i često krše mnoge zakone. Antiheroji su likovi za koje ne bi trebalo da navijamo, ali dobri pisci mogu da nas nateraju da uz njihovu pomoć preispitamo sopstvenu moralnost.

Bela Meki nas upoznaje sa najnovijom antijunakinjom na književnoj sceni – Grejs Bernar, ženom koja sa zadovoljstvom govori čitaocu da je, iako se trenutno nalazi u zatvoru zbog ubistva koje nije počinila, zapravo ubila šest članova svoje porodice i da za to neće biti kažnjena.

Grejsin životni cilj je jednostavan: uništiti život milionera koji je odbacio nju i njenu majku, ostavljajući ih da žive u bedi, u maloj garsonjeri, dok on i njegova porodica žive luksuzno u grandioznoj kući. Kada bi uklonila sve članove porodice, ona bi bila jedini preostali naslednik, i tako nasledila milione.

Dok se nalazi u zatvorskoj ćeliji u Lajmhausu, Grejs opisuje svaku od šest smrti, zapisuje užasne detalje u svesku i razmišlja kako će se zasigurno izvući. Ona je elokventna i obrazovana; sa samopouzdanjem piše kako je obilazila seks-klubove, manipulisala ljudima i pojedinosti o tome kako su stradali članovi njene porodice. Pomalo podseća na Beki Šarp iz romana „Vašar taštine“, zato što i ona pokušava da se izvuče iz siromaštva oslanjajući se na podršku dobrostojećih prijatelja i što manipuliše ljudima kako bi dobila ono što želi, ali i na Patrika Bejtmena iz romana „Američki psiho“, jer uživa u tome što preuzima kontrolu i što žrtvama daje do znanja zašto radi to što radi.

Grejs je užasna osoba: arogantna je i fokusirana samo na jednu stvar, eksploatiše ljude i zapravo je snob iako je odrasla u siromaštvu. Postoje trenuci u kojima mi se uopšte nije sviđala (na primer kada se razračunava sa svojom nevinom rođakom), dok sam se ponekad slagala sa njenim stavovima (ne do te mere da bi mi ubistvo bilo prihvatljivo, ali da zaista ima likova koje treba prizemljiti, ima ih). Za to je zaslužan stil pisanja Bele Meki, jer njena karakterizacija i zapažanja piju vodu tokom cele knjige.

Roman u pojedinim segmentima krase ubistvene rečenice i osvrt na savremeno društvo, uključujući i to kako je protagonistkinja nemilosrdno iskoristila naloge imućnih influensera na Instagramu i njihovih pratilaca, kao i kada pomalo snobovski opisuje prijateljicu svoje majke, zbog čega sam se smejala na sav glas.

„Kako se rešiti svoje porodice“ je fantastično štivo za sve one koji vole crni humor. Zabava pre svega leži u iščekivanju da se Bela priseti detalja svakog narednog ubistva, a mene je potpuno oduševilo koliko je ona zapravo pametna jer je morala dobro da isplanira svako. Na kraju sam navijala ne samo da izađe iz zatvora zbog ubistva koje nije počinila već i da ostvari svoje planove iako je grozna osoba.

Da rezimiramo:

Citat sa najboljim šmekom: „Elen je bila draga, ali ne preterano inteligentna niti previše duboka. Sve njene omiljene TV emisije bile su na ITV-u, ako vam to nešto govori.“

Pročitajte ako: uživate u crnom humoru ili volite da budete na strani ubice.

Podseća na: roman „Američki psiho“, serije „Ubiti Iv“ (Killing Eve) i „Crno ogledalo“ (Black Mirror).

Utisci za kraj: Prvi roman Bele Meki je izvanredan i dopalo mi se što je u njemu glavna junakinja zapravo antiheroj. Likovi su veoma dobro osmišljeni i mogu da razumem mnoge od njih i njihove postupke; autorkina zapažanja i satira imaju svoju poentu, tako da bih toplo preporučila ovu knjigu svakom ljubitelju beletristike. Brzo se čita, ali u nekim trenucima nije za one slabog srca. Nadam se da će uskoro uslediti nastavak jer žarko želim da saznam šta se dalje dogodilo sa Grejs!

Autor: Šarlot Mojl
Izvor: citygirlnetwork.com
Prevod: Kristijan Vekonj