Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Jorgovan uvek cveta posle zime“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Jorgovan uvek cveta posle zime“

Roman o Ravensbriku, zloglasnom nacističkom koncentracionom logoru za žene? Moja prva reakcija je bila negativna. Ali teško je odoleti a ne otvoriti knjigu kada se nađe ispred vas, naročito kada vas prva poglavlja odmah zainteresuju.

Pre nego što sam uzela knjigu u ruke, imala sam neko predznanje o Ravensbriku i medicinskim eksperimentima koji su tamo izvođeni nad Poljakinjama – većinom tinejdžerki, članicama tajnog pokreta otpora – ali do tada nisam čula za Kerolajn Feridej, Njujorčanku iz visokog društva koja je pomagala ovim ženama da stignu do Amerike na lečenje.

Marta Hol Keli nam u ovom romanu iznosi divnu priču o ovoj velikodušnoj ženi velikog srca, ispripovedanu kroz tri paralelna narativa, iz ugla poljske tinejdžerke, Feridejeve i iz ugla Herte Oberhojzer. S vremenom, glasovi tri žene postaju sve izoštreniji.

Roman počinje pričom o Kerolajn Feridej, bogatašici zaljubljenoj u francusku kulturu, uključenoj u dobrotvorni rad pomoći siročadi iz Francuske. Kelijeva ovom liku dodaje i fiktivnu pozadinsku ljubavnu priču. Dovljno začinjeno da ne bude nametljivo.

Daleko od života Feridejeve, ispunjenog zabavom i luksuzom, priča o Kasji Kuzmjerčik se odigrava u okupiranoj Poljskoj gde se škola koju pohađa ova sedamnaestogodišnjakinja zatvara, i ona se priključuje pokretu otpora. Naposletku biva uhapšena, zajedno sa sestrom, doktorkom, i njihovom majkom. Za razliku od Feridejeve, Kasja Kuzmjerčik je fiktivan lik zasnovan na iskustvima stvarnih zatočenica Ravensbrika, od kojih je autorka neke lično upoznala tokom istraživanja koja je vršila u Poljskoj.

Lik treće junakinje zasnovan je, poput lika Feridejeve, na istorijskoj figuri. Herta Oberhojzer, ambiciozni hirurg, potpuno posvećena nacističkoj ideologiji i ratnim ciljevima Nemačke, izvodila je gnusne eksperimente nad mladim i zdravim Poljakinjama. Volontirala je u Ravensbriku kako bi unapredila svoju karijeru, ubeđujući sebe da je njen rad ključan za uspeh nemačkih interesa. Nakon završetka rata odslužila je samo jednu od dvadeset godina zatvora ne pokazavši ni trunku kajanja, a onda nastavila da se bavi medicinom.

Marta Hol Keli, nekadašnji kopirajter za marketinšku agenciju, nije mogla da izabere težu temu kojom će se njen roman prvenac baviti. A možda je tema izabrala nju. Nekada je živela nedaleko od imanja porodice Feridej, koje je posetila prvenstveno zbog lične ljubavi prema jorgovanima. Tokom posete je primetila jednu fotografiju na kojoj je Feridejeva bila u društvu tri žene. To je navelo na zanimanje i istragu o ovoj ženi i njenim štićenicama, nekadašnjim zarobljenicam Ravensbrika, i do saznanja da je Feridejeva dovela veliki broj njih u Ameriku kako bi im bila pružena adekvatna medicinska nega za bolne eksperimente kroz koje su prošle. Kelijeva je istog trena znala da mora dublje da istraži ovu priču.

Njeno istraživanje je trajalo deset godina, sprovela ga je u tri arhiva porodice Feridej – u Francuskoj, Njujorku i porodičnom imanju u Konektikatu – uključujući i putovanje u Poljsku gde je posetila spomen-muzej „Pod satom“, u Lublinu. Tu je upoznala direktorku muzeja Barbaru Ortakovsku koja joj je pomagala oko istraživanja. Potom se u Varšavi sastala sa preživelim žrtvama Ravensbrika na kojima su izvođeni eksperimenti, ali i sa istoričarima stručnim za taj vremenski period, koji su joj takođe asistirali u ovom poduhvatu.

Nakon završetka rata, Feridejeva je putovala u Francusku u nekoliko navrata, nastavivši svoj angažman oko siročadi. Tokom svog boravka u Francuskoj saznala je za žene iz Poljske koje su bile podvrgnute eksperimentima i koje nisu dobijale pomoć od Nemačke države. Po povratku u domovinu počela je da smišlja plan kako da dovede ravensbrikške zamorčiće u Ameriku kako bi im omogućila najbolju moguću medicinsku negu za fizički i mentalni oporavak. Svojim poznanstvima i uticajem u društvu uspela je da prikupi sredstva za njihov put i obezbedila im je smeštaj tokom njihovog lečenja u Americi. Neke od žena koje su odsele sa njom na njenom imanju ostale su joj prijateljice do kraja života. Takođe je uspela da angažuje najbolje doktore koji će sprovoditi terapije, među kojima je bio i dr Vilijam Hicig koji je zajedno sa Feridejevom putovao u Poljsku kako bi ocenio stanja i potrebe tih žena.

Nakon što su se žene vratile u svoju domovinu, Feridejeva je nastavila da koristi svoj uticaj. Uspela je da pronađe i Oberhojzerovu, koja je nastavila udobno da živi i da i dalje praktikuje medicinu, i ubedila američku vladu da izvrši pritisak na Nemačku u nameri da se Oberhajzerovoj povuče lekarska dozvola.

Marta Hol Keli je odradila izvrstan posao time što nas je podsetila na priču o „ravensbrikškoj dobroj vili“ i vratila je u žižu interesovanja.

Autor: Ajrin Tomaševski
Izvor: cosmopolitanreview.com
Prevod: Aleksandra Branković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.