Prikaz romana „Jezero br. 13“ – Mehanizam zajednice

Trinaestogodišnja Rebeka Šo nestala je u zimsko predvečerje, u jednom engleskom selu nadomak Mančestera gde je sa roditeljima trebalo da dočeka Novu godinu. Odmah je organizovana potraga: dolazi policija sa helikopterima, ronioci, spasilačke ekipe. Novinari, fotoreporteri i televizijske ekipe zaposedaju selo, izveštavaju sa njegovih zaleđenih padina prekrivenih maglom i ledom, pričaju sa meštanima, prenose štura policijska saopštenja. Potraga ne jenjava, ali: „Devojčica kao da je u zemlju propala. Novinari su se ovom frazom služili kao metaforom ili hiperbolom; svet iz sela znao je da to može i doslovno da se desi.“

Tako počinje roman britanskog pisca Džona Makgregora „Jezero br. 13“ koji su Amazon i Kirkus Reviews proglasili knjigom 2017. godine. Počev od naslova, i ostatak romana je u znaku broja trinaest: kada je nestala, Rebeka Šo bila je trinaestogodišnja devojčica, selo u kojem je iščezla ima trinaest jezera, roman ima isto toliko poglavlja a radnja romana traje trinaest godina. U prvom poglavlju opisan je nestanak devojčice i potraga koja je usledila. Već u drugom, Makgregor „odustaje“ od triler narativa i polako počinje da premešta fokus romana na život čitavog sela, na zajednicu pogođenu nesrećnim slučajem i život koji se neumitno nastavlja.

Iz pozicije sveznajućeg pripovedača, koji kao dron godinama bdi nad selom, pratimo živote pojedinih meštana, njihove svakodnevne rutine, obrasce ponašanja, odlaske na posao, u školu, pab, festivale, ljubavne odnose, ali i smenu godišnjih doba, lisicu koja iz šume dolazi u selo da ulovi kosa, kosa koji pravi gnezdo... Godinama pošto je Rebeka Šo nestala, njen „duh“ i dalje pohodi seljane i remeti njhove rutine: zvuk helikoptera podseća ih na nju, ona im dolazi u snovima, nekima se priviđa a roditelji su zabrinuti da li je možda njihovo dete sledeće.

„Jezero br. 13“ je roman o zajednici shvaćenoj kao organizam, sistem čiji svi delovi ravnopravno učestvuju u njegovom životu i u kojem je svako upućen na svakog. Lokalne rutine i pravila su okoštali, traju generacijama i kao da nisu opterećeni pitanjem smisla, jer šta god da se desi, zbog čega god da zastanu, mehanizam zajednice svoje pripadnike tera da nastave dalje. A desilo im se najgore: nerešen slučaj postao je ravnopravni član zajednice.

Autor: Domagoj Petrović