VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Jedna nit“

Junakinje Trejsi Ševalije nisu tipične heroine istorijskih romana i upravo to – u kombinaciji sa dobro proučenim periodom o kome piše i fantastičnim osećajem za tajne čežnje i želje svojih likova – čini ovu autorku jednom od onih koje uvek rado čitam.

Nisu mi svi romani autorke „Devojke sa bisernom minđušom“ interesantni ili dirljivi, ali mi se novi roman u izdanju beogradske Lagune „Jedna nit“ mnogo dopao.

Preciznije, veoma mi se dopala Vajolet Spidvel, tridesetosmogodišnja žena koja tridesetih godina prošlog veka pokušava da sklopi komadiće svog života posle smrti verenika i brata u Prvom svetskom ratu.

Vajolet je „prekobrojna žena“, deo generacije gde se ženina vrednost određivala njenom ulogom supruge, udovice ili majke, a Vajolet nije i zna da neće biti ništa od toga.

Odlučna da se ne pomiri sa time i pristane da ceo život tavori brinući o ogorčenoj majci, Vajolet preduzima drastičan korak budući da nema novca i zavisi od prilično iščašene porodice – seli se u Vinčester gde se zapošljava u kancelariji kao daktilografkinja i jedva preživljava sa bednom platom.

Sticajem okolnosti upoznaje društvo vezilja Vinčesterske katedrale, grupu volonterki koje vezu jastuke za katedralu, jastuke koje će generacijama olakšati sedenje i klečanje prilikom službe.

Čuvena vezilja Luisa Pesel (koja je zaista postojala i njeni jastuci i dalje postoje u Vinčesterskoj katedrali) podučava vezu ovu grupu žena i, iako vešto predstavljena, bledi pred Vajolet – odlučnom da ostavi svoj trag u svetu, makar to bilo kroz vezeni jastuk.

Vajolet je upečatljiv lik – usedelica koja ima povremene susrete sa svojim „šeri“ muškarcima, žena koja obilazi Vinčester sama (i gde mi kroz opise crkava, pecanja, bašti i praznika upoznajemo tu oblast), ćerka koja očajnički želi ljubav i odobravanje svoje odvratno ogorčene majke, nežna tetka i lojalna prijateljica.

Vez, ispravke, paranja i ponovno vezenje ovde služe kao metafora Vajoletinog života i njene odlučnosti da nađe svoje mesto u svetu, mesto koje joj neće određivati društvo već ona sama.

Na tom putu ka preuzimanju kontrole nad svojim životom, Vajolet nailazi i na plejadu muških likova, ali je „Jedna nit“ ipak „ženska“ knjiga u smislu da su njen fokus žene, njihova (ne)prijateljstva, borbe, čežnje, ljubavi i odlučnost da budu srećne čak i ako se to kosi sa normama i protokolima tog vremena.

Čitav roman deluje kao izvezena traka puna bodova i neprimetnih čvorića sakrivenih ispod raznobojnih niti – glasova žena iz ovog romana.  Lepa i praktična i izdržljiva – kao junakinje Trejsi Ševalije.  Topla preporuka.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
istorija je učiteljica života laguna knjige Istorija je učiteljica života
12.11.2019.
Od kad se piše i čita, piše se i čita o važnim događajima iz prošlosti kako bi nove generacije mogle da iskoriste ovo iskustvo u budućnosti. Knjige sa istorijskom tematikom – bilo da pripadaju žanru i...
više
 trka za spasenje romanova zbog čega niko nije spasao nikolaja ii i njegovu porodicu  laguna knjige „Trka za spasenje Romanova“: Zbog čega niko nije spasao Nikolaja II i njegovu porodicu?
12.11.2019.
Kada je u martu 1917. abdicirao, car Nikolaj II je već bio odbačen od svih. Njegov boravak na ruskom tronu obeležili su katastrofalni rat sa Japanom 1904, „Krvava nedelja“ 1905. kada je carska vojska ...
više
priče o rečima reči u pričama laguna knjige Priče o rečima – reči u pričama
12.11.2019.
Iako prvi put objavljen daleke 1818. godine, „Srpski rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića ostao je do danas nepresušna riznica u kojoj svaka generacija može iznova otkrivati dragocena značenja koja se ...
više
prikaz romana istorija nasilja zatočenici nemoći i nasilja laguna knjige Prikaz romana „Istorija nasilja“ – Zatočenici nemoći i nasilja
12.11.2019.
Luj Eduar (rođen 1992) francuski je pisac koji je svoj roman pisao kad mu je bilo dvadesetak godina, te je bilo šokantno otkriti da piše o francuskoj provinciji s početka 20. veka: neobrijani, smrdlji...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.