VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Jedna nit“ Trejsi Ševalije

„Jedna nit“ nije najprikladniji naziv za vrsnu tapiseriju kakvu je Trejsi Ševalije izatkala u ovom romanu čija se radnja odvija tokom 1932. godine u Engleskoj nakon Velikog rata. Vajolet Spidvel pripadnica je društvenog sloja, u tom trenutku poznatijeg kao društvo „prekobrojnih žena“. Uzimajući u obzir činjenicu da je mnogo muškaraca izgubilo život u ratu – Vajoletin verenik i brat su među nastradalima – mogućnosti za udaju skoro da nije bilo. Život usedelice ne mora nužno biti prazan život, naprotiv. Kada Vajolet odluči da napusti svoju ogorčenu majku i postane daktilografkinja u Vinčesteru, putevi će joj se ukrstiti sa zajednicom vezilja – ženama koje vezu prekrasne jastuke za katedralu, nastavljajući na taj način tradiciju dugu nekoliko vekova.

Preko društva vezilja, Vajolet upoznaje i Artura, jednog od zvonara u katedrali. Ševalije ovde vešto pravi paralelu – složena ritmičnost kojom zvonari povlače konopce i neverovatni prefekcionizam vezilja imaju isti cilj – da stvaraju lepotu. Arturova žena nikada se nije oporavila od smrti njihovog sina u ratu, i iako iskra strasti prema Vajolet postoji, on ostaje veran svojoj bolesnoj ženi. Vajolet i Artur hodaju po tankoj žici, što nas neodoljivo podseća na čest motiv u romanima Trejsi Ševalije – platonsku privlačnost koja ne kulminira zadovoljenjem. Setimo se samo – „Devojka sa bisernom minđušom“ postala je bestseler.

Vajolet je privlačna žena; navijate za njen srećan kraj dok ona žonglira sa obavezama prema bolesnoj majci, ekscentričnim prijateljima, a povrh svega nezaustavljivo juri svoju sreću iako je iza ugla čeka perspektiva samačkog života. Od velikog je značaja i to kako Ševalije tka priču o odnosu dve žene, posve zanemarujući društvene norme toga doba, a istovremeno opisuje put koji obe moraju da savladaju kako bi ostale dosledne sebi samima.

„Jedna nit“ uspešno prati glavnu liniju priče, ali ono što saznamo o vezenju i zvonarima – ko bi rekao? – baš to čitanje ovog štiva čini dodatno uzbudljivim.

Izvor: startribune.com
Prevod: Nataša Đuričić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
produžavamo noć knjige  laguna knjige Produžavamo Noć knjige!
13.12.2019.
Za sve ljubitelje knjiga imamo odličnu vest – manifestacija Noć knjige nastavlja se i za vikend!   Samo na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs akciju produžavamo do subote u 17 sati. Dak...
više
ma, sve je sje ano intervju o nadi, sa autorom markom mansonom laguna knjige Ma, sve je sje*ano: Intervju o nadi, sa autorom Markom Mansonom
13.12.2019.
Prvi put smo razgovrali sa Markom Mansonom 2016. godine o njegovoj, pomalo neočekivanoj, filozofskoj knjizi „E, ma zabole me: Suptilna umetnost življenja“. Ta knjiga se prodala u milionima primeraka š...
više
možete li da utvrdite o kom je autoru reč samo na osnovu interpunkcije  laguna knjige Možete li da utvrdite o kom je autoru reč samo na osnovu interpunkcije?
13.12.2019.
Neurolog Adam Dž. Kalhon je 2016. godine odlučio da pogleda kako bi neke od njegovih omiljenih knjiga izgledale kada bi iz njih izbacio sve reči i ostavio samo znakove interpukcije. Rezultat je bio ne...
više
nevaljalci iz knjiga miki sabat oličenje greha iz pera filipa rota laguna knjige Nevaljalci iz knjiga: Miki Sabat – oličenje greha iz pera Filipa Rota
13.12.2019.
Antiheroj iz Rotovog romana „Sabatovo pozorište“ (1995), zaslepiće vas svojom zaprepašćujućom mizoginijom, nečuvenom mizantropijom i bezočnim nihilizmom – pa ipak, uvući će vam pod kožu. Čitaoci su...
više