Malo ko bi mogao pretpostaviti da uspešna četrdesetogodišnja hiruškinja Arijana Šepard nosi izrazito tegoban emocionalni i iskustveni balast. Štaviše, ne samo da gotovo niko ne poznaje deo njenog života od pre studiranja u Njujorku i zapošljavanja na tamošnjoj klinici nego kao da i ona sama krije vlastitu prošlost od sebe. Međutim, u jednom trenutku se u Arijaninu svakodnevicu, posle trideset godina, sasvim neočekivano vraća čovek koji je presudno uticao na spas njenog života, a možda i na smrt svih članova prvobitne porodice glavne junakinje.
Otkako Avganistanac Šir boravi kao težak pacijent na Arijaninom bolničkom odeljenju, na površinu izbijaju sva potiskivana sećanja i traume protagonistkinje romana „
Iskre nalik zvezdama“ američke autorke
Nadije Hašimi. U skladu sa njihovom širinom i intenzitetom jeste i brojnost razloga zbog kojih je za doktorku Šepard povratak u Kabul jedini način da direktno zaroni u ono što je dugo izbegavala – sopstvenu prošlost. Naime, Arijana oseća da mora da proveri da li je činjenica da ju je Šir spasio u krvavoj revoluciji 1978. predstavljala neku vrstu njegovog pokušaja moralnog izbavljenja pošto je, možda, on vinovnik smrti njenog brata, majke i oca – važnog savetnika krvavo svrgnutog avganistanskog predsednika Dauna Hana. U odluci da ode u rodnu zemlju, osim Arijanine potrebe za istinom, a možda i osvetom, učestvuju i njena ambivalentna nostalgija i želja da konačno sahrani porodicu na dostojnom mestu.
Da ne bi bilo zabune, događaji koji vraćaju glavnu junakinju u Avganistan odvijaju se u drugom delu romana. Njegov početni segment govori pak najpre o idiličnom životu desetogodišnje Sitare – buduće Arijane – i njene porodice u predsedničkoj palati Arg. Puč prosovjetskih snaga poguban je za predsednika Dauna Hana i njegovo okruženje, a vojnik obezbeđenja Šir odvodi malenu glavnu junakinju na sigurno, kod američke diplomatkinje Antonije Šepard, koja će je povesti sa sobom u Sjedinjene Države i, na kraju, usvojiti.
Sa dvodelnom podelom romana usklađena je jedna od njegovih tema: život u dve svakovrsno različite porodice i dvojnost identiteta glavne junakinje, te njene naravi – odlučna je, nezavisna i jaka, ali u isti mah vrlo sklona da pomogne drugima. Nadija Hašimi upečatljivo oslikava i život u savremenom Njujorku i Kabul s početka dvadeset prvog veka, kao bojno polje talibana i korumpirane vlade, s kojim se Arijana susreće u drugom delu romana: po povratku u postojbinu. Jednako markantno je, u početnom segmentu štiva, opisan i glavni grad Avganistana s kraja sedamdesetih, u kom je do svrgnuća progresivnog režima stanovala nada. S obzirom na takav tretman dveju sasvim različitih sredina, kao i na učestalost neslućenih obrta kakav je novo pojavljivanje Šira u životu glavne junakinje i njeno naglo hvatanje ukoštac s najbolnijim i egzistencijalno najosetljivijim pitanjima, „Iskre nalik zvezdama“ bismo mogli odrediti kao upečatljiv, potresan i dubok kulturološki triler.
Autor: Domagoj Petrović