Kad bi Miladin, poznat pod nadimkom Din, živeo u zemlji iz
Orvelovog romana „
1984“, cela bi njegova ispovest bila okarakterisana jednom rečju kao –
zlomisao.
Sumnja i preispitivanje najveći su prekršaji, pa i zločini, tamo gde društvo i sistem počivaju na slepom verovanju, a u svetu koji je
Nenad Ilić stvorio za svoj roman „
I-Sky“ gotovo da je apsurdno bilo šta dovoditi u pitanje, kad se nauka već pobrinula da na jedinstven način sačuva život svakog pojedinca.
Ako se pojam slobode, kako stoji na jednom mestu u Ilićevom romanu, shvati kao pravo na grešku, takav je postupak neoprostiv, pa čak i nelogičan tamo gde je vlast svojim podanicima čak i nebeske oblake učinila dostupnim.
Nebo, i u religijskom i u astronomskom smislu, oduvek je bilo nedokučivo, pa je zato i postalo metafora za ambiciozne snove i namere, a osvajanje sopstvenog mesta pod nesagledivim plavim prostranstvom jednako je potrazi za smislom života.
Tehnologija budućnosti u romanu „I-Sky“ pružila je, i to bukvalno, parče neba svakom čoveku, tako što podatke o njegovom životu skladišti u posebnom oblaku, koji ostaje i nakon fizičkog prekida života. Tako se ni uspomene na bliske i drage ljude više ne moraju tražiti po ličnim (a često bledim) sećanjima, nego je dovoljno zaviriti u oblake koji su iza njih ostali.
Koncipiran kao spontan redosled misli glavnog junaka, „I-Sky“ pripada onim delima koja se označavaju kao
roman toka svesti, ali kao što to često biva, u samom se nazivu žanra krije potpuno suprotan smisao, jer spontani tok kontrolisanih misli lako se pretvara u svojevrsni –
tok nesvesti.
Upravo se kroz nesvesne misli još bolje sagledava Dinovo unutrašnje stanje, ali i njegov odnos prema neposrednoj okolini, pa i samo njegovo okruženje, koje čine različiti i prilično živopisni ljudi (ta se živopisnost ogleda i u samim imenima: od biblijskih Joakima i Sare do futurističkog Infomira). I ako se nešto nije promenilo u budućnosti iz Ilićevog romana, to je sposobnost čoveka da i dalje sâm misli, ali i da nema uvek kontrolu nad svojim mislima.
Neće se promeniti ni to da ljudi ponekad
zabaguju, samo što se u Dinovom svetu taj izraz više ne koristi u prenesenom, nego u bukvalnom smislu.
Presudan korak za nastanak zapleta u naizgled sređenom sistemu jeste širenje glasina da bi oblaci u kojima se životi skladište mogli biti ukinuti – sasvim dovoljno za paniku, bez obzira na to što je u pitanju neproverena glasina, jer društvo naučeno na kontrolu plaši se već i samih slutnji da bi kontrola mogla biti izgubljena.
Na pitanje šta u takvom svetu nije u redu, odgovor se sâm nameće:
ništa. Dvosmisleno je, naravno, da bi se moglo pravdati pred organima vlasti, a možda i pred samim sobom.
Prožet velikim brojem dijaloga sa ubojitim izjavama, koje dominiraju nad suštim pripovedanjem, roman dobija dramski naboj i neodoljivo se približava filmskom žanru, jer iako je već poređen sa filmskom franšizom „Matrix“, jasno je da „I-Sky“ sažima u sebi i motive drugih poznatih filmova poput „Total Recall“ i „Vanilla Sky“, ali umnogome daje i nov pogled na fenomene koji se kriju iza dotičnih naslova.
Ako bi se Ilićevom romanu tražila paralela u književnom rodu, nameće se poređenje sa „Kiklopom“ Ranka Marinkovića, jer i Din poput Melkiora Tresića prolazi kroz razne faze svog duhovnog razvoja tako što dolazi u dodir sa najrazličitijim osobama i sredinama, od zaslepljenih vernika do sumnjičavih naučnika.
Dvadeseti vek dao je mnoge romane iz kojih izbija duh kosmopolitizma, ali pošto je „I-Sky“ roman dvadeset prvog (a možda i dvadeset drugog) veka, može se, u skladu sa terminologijom Dinove epohe, označiti karakterističnim pojmom –
sferopolitizam.
Autor: Dušan Milijić