Prikaz romana „Hajka“ Lusi Foli

Svako ko je čitao roman „I ne osta nijedan“ Agate Kristi upoznat je sa konceptom misterije koja se odvija u zaključanoj sobi. Naravno, može da se dešava i van sobe. Važno je samo da se grupa ljudi nalazi na izolovanom mestu. Zatim jedan umire i trka počinje! Ovo je forma koja postoji već dugo, ali kada se izvede kako treba, veoma je efektna. A još je bolje kada grupu likova bacite u nemilosrdno okruženje. Upravo to je uradila Lusi Foli svojim junacima u romanu „Hajka“.

Okupljanje za Novu godinu je tradicija za grupu ljudi iz Londona koji su se zbližili tokom studiranja na Oksfordu. Ove godine je novopridošla Ema organizovala okupljanje u lovačkoj kolibi u škotskim visoravnima. Hladno je. Mračno je. I najvažnije – potpuno izolovano. Teško da iko uspeva da uhvati jednu crticu signala, a postoji i upozorenje na potencijalnu snežnu oluju.

Ema nam u romanu dočarava okruženje:

„Opet vadim brošuru iz torbe. Debeo karton i skupa štampa. Na brošuri se vidi jezero obraslo jelama i kako se iza njega uzdižu planinski vrhovi što se crvene od vresa; mada je lako moguće da su sada već prekriveni snegovima. Prema rečima fotografa, Koliba – 'Nova koliba', kako je opisana u brošuri – zapravo je veliko stakleno zdanje, ultramoderno, a dizajnirao ju je svetski poznati arhitekta koji je upravo izgradio letnji paviljon u Serpentinskoj galeriji. Mislim da je zamisao bila da se Koliba naprosto stopi s mirnom površinom jezera, odražavajući krajolik i oštre obrise velike planine Manro koja se iza Kolibe pruža ka nebu.“

Pored Eme i njenog dečka Marka, tu su i prelepa Miranda i njen suprug Džulijen; Nik i njegov američki momak Bo; Samira, njen muž Džajls i beba Prija; i Kejti koja je došla bez pratnje. Osim njih, na imanju bi trebalo da su još i kućepaziteljka Heder i čuvar lovišta Dag.

Gotovo odmah na početku romana saznajemo da je Dag pronašao telo ubijene osobe, ali ne znamo o kome je reč. Priča se vraća tri dana unazad, u vreme kada je grupa stigla u lovište, i pratimo ono što se odvijalo do pronalaska žrtve, a onda i nakon toga.

Pri promeni perspektive, Miranda nam govori kako se ne oseća prijatno u takvom okruženju:

„Odjednom sam svesna koliko ćemo biti vidljivi posmatrani spolja, kao bube u tegli… ili glumci na pozornici, zaslepljeni reflektorima tako da ne mogu da vide publiku koja ih gleda. Ko zna ko bi mogao da nas posmatra spolja, skriven u mraku, a da mi to ne znamo.

Na trenutak onaj stari osećaj preti da ispliva na površinu, onaj osećaj da me neko posmatra. Nosim ga sa sobom već deceniju, otkad je sve to počelo. Podsećam sebe da je sva fora u tome što napolju nema nikoga. U tome što smo manje-više potpuno sami; izuzev lovočuvara i upraviteljke – Heder – koja je došla da nas dočeka i poželi dobrodošlicu.“

Korišćenje nekoliko pripovedača u romanu nije lako izvesti, ali Folijeva uspeva da savršeno žonglira perspektivama likova. Pored Mirande, priču pratimo i kroz Kejti, Daga, Heder i Emu. Shvatamo da se Dag krije od mračne prošlosti, Heder beži od tragedije, a Miranda i Džulijen nisu toliko „zlatan“ par koliko deluju. Ema se svojski potrudila da organizuje ovo okupljanje i daje sve od sebe da prođe u najboljem mogućem redu. Ona je talentovana kuvarica, ali sasvim sigurno nije planirala da na jelovniku bude ubistvo. Ili jeste? Zar nepouzdani pripovedači nisu najzanimljiviji?

Nemojte brinuti o tome da li ćete moći da ispratite narativne tokove. Folijeva je talentovan pripovedač i  uspešno stvara likove u kojima možemo da prepoznamo svoje reakcije i misli. Moj omiljeni lik je bila Heder, tiha devojka slomljenog srca, koja pokušava da usluži grupu ljudi čiji postupci zahtevaju mnogo strpljenja.

Granice prijateljstva između ovih ljudi će biti, najblaže rečeno, testirane dok ćete sve vreme biti na iglama čak i kada budete naslutili ko je krivac. O, jesam li spomenula da je u igri i serijski ubica?

Ovaj roman je prava eskapistička zabava!

Izvor: criminalelement.com
Prevod: Dragan Matković