Dugo, baš dugo mi se nije dogodilo da se ušuškam u fotelju, otvorim knjigu i tri sata kasnije je zatvorim ukočenih nogu i ledene kafe. I potpuno oduševljena. Upravo to mi se dogodilo sa romanom našeg proslavljenog reditelja Gorana Markovića ‒ „Beogradski trio“ u izdanju Lagune.
Daleko od toga da nisam očekivala dobru knjigu (Markovićeve „Male tajne“ su predivne) ali mi je priča o Golom otoku i Informbirou previše gorka i teška za potpuno oduševljenje i uživanje kakvo sam osetila zatvorivši ovaj roman o Lorensu Darelu i nesrećnom bračnom paru Tankosić, o začecima Darelovog čuvenog i besmrtnog „Aleksandrijskog kvarteta“ i svim užasima strahovlade Informbiroa.
Ispričan u formi dnevnika, pisama, dokumenata, prepiske i izveštaja logoraša, logorskih rukovodilaca, diplomata, šefova Udbe i drugih zvaničnika, depeša, Darelovih izveštaja Forin ofisu... „Beogradski trio“ je priča o piščevom službovanju u Beogradu posle Drugog svetskog rata i aferi sa ženom jednog visokog rukovodioca koji završava na Golom otoku. Ubrzo potom i žena doživljava istu sudbinu a Darel pokušava da je izbavi.
Marković vešto povezuje „Aleksandrijski kvartet“ sa „Beogradskim triom“ i tka dirljivu, potresnu, beskrajno interesantnu, filmičnu ako baš hoćete priču o posleratnom Beogradu i užasnim previranjima, izdajama i potkazivanjima koja su se tada dešavala, ali i priču o nekim neverovatnim ljudima, o prijateljstvu i ljubavi.
Predivan roman prepun emocija i nezaboravnih slika i osvrta na Darelova uznemirujuća, opčinjavajuća dela, na jedan trenutak u istoriji tadašnje Jugoslavije koji i danas odjekuje, ali pre svega roman o ljudima, o svemu onome što nas čini ljudima i neljudima.
Ako želite priču u kojoj ćete uživati, gde ćete navijati za malo tako nedostižne pravde i ljubavi, koja će vas potresti i naterati da se nasmejete, najčešće sa gorčinom, onda je „Beogradski trio“ pravi roman za vas. I savršen poklon u ovoj sezoni praznika. Nećete nikako pogrešiti, bez obzira da li ga poklonite dragoj osobi, roditelju, prijatelju ili čak i onim pozerima koji vole da kupuju sve najnovije naslove o kojima se priča ali „ne stižu“ da ih čitaju ‒ zato što, ako ga samo otvore, neće moći da ga ispuste iz ruke.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik