Upravo sam završila prvo čitanje romana „Glavonja“. Autor romana je Dušan-Dule Nedeljković, novinar, bloger, pisac i bivši stjuard.
Rođeni Beograđanin, Anjin i Rašin tata i Bojanin suprug.
Roman „Glavonja“ je napisan u prvom licu jednine. To je roman u kome se mešaju autobiografija i fikcija.
Brutalno iskreno, bez kompromisa, Dušan Nedeljković je napisao roman-hroniku jedne generacije i jednog Beograda koga više nema.
Iz ugla sredovečnog pankera, hipohondra koji je morao da operiše žuč, Dušan Nedeljković nas vraća u davne osamdesete i devedesete godine prošlog veka.
U romanu nema puno likova i puno dijaloga. Radnja je brza. Flešbekovi prolaze filmskom brzinom. Tuče ispred Akademije, vutra, pivo…
Putovanja u inostranstvo, pank i rok muzika kao stil života. Odnos sa prijateljima Isidorom, Gluvonjom, Simketom, Jelenom…
Vraćanje u stvarnost i tuga zbog lošeg odnosa sa porodicom u kojoj se oseća usamljeno.
Da bi ponovo osetio da je nekome potreban Glavonja želi da odvrati od kriminala i lošeg života Marka, Simketovog i Jeleninog sina.
*
Mogu i ja to! Ovo sam prvo pomislila kada sam završila čitanje poslednje rečenice. Poželela sam, i dalje želim da napišem nešto o svojoj generaciji, o svemu šta nam se dešavalo i šta nam se sada dešava. Ali ne želim i ne mogu da kopiram Dušana Nedeljkovića.
Toplo preporučujem svima da pročitaju „Glavonju“. Možda ćete u nekim likovima prepoznati sebe, svoje roditelje, rodbinu, prijatelje, komšije.
I možda ćete, baš kao i ja poželeti da napišete nešto o svojoj generaciji, na svoj način.
P.S. Muzička podloga uz ovaj roman: pesme grupe Ramones, Sex Pistols, EKV…
Autor: Rada Čeh
Izvor: dnevnikslucajnedomacice.wordpress.com