Mnogo je knjiga iz oblasti publicistike i književne fikcije napisano o čuvenoj meksičkoj slikarki Fridi Kalo, njenoj blistavoj umetnosti i tragičnom životu. Zbog toga je
Slavenka Drakulić morala da pronađe i pronašla je svoj pristup ovoj toliko poznatoj biografiji koja je izašla iz okvira slikarstva i postala umetničko delo za sebe.
Hrabrost i talenat da se od života obeleženog bolestima i invalidnošću stvori umetnost, iskazala je Frida suočavajući se sa fizičkim ograničenjima još od detinjstva i rane mladosti. Da je metafora njenog postojanja bio bol, autorka nam saopštava već na prvim stranicama dok Frida leži nakon amputacije noge. I traži snagu i način da nastavi da živi.
Vraćajući nas kroz njene misli u prošlost, u detinjstvo jedne od najsnažnijih i najzagonetnijih žena dvadesetog veka, roman ulazi pod kožu, u najsitniji kapilar fizičke patnje i primorava čitaoca da saoseća na način koji je veći od čitanja. Izuzetno kniževno majstorstvo Slavenke Drakulić uvodi nas u Fridin psihički i fizički svet, njeno mladalačko zaljubljivanje u čoveka koji će joj obojiti ali i odrediti život, čuvenog Dijega Riveru, slikara i erotomana koji je uzdizao slikarku, ali i ponižavao ženu u njoj.
Danas, gotovo sto godina nakon Fridinog i Dijegovog vremena, umetnička i kulturna javnost zna gotovo sve o ovom umetničkom paru. Oboje su izašli iz okvira svog impozantnog umetničkog dela i postali priča o usudu vrhunskih koji su mogli sve osim najvažnijeg, da dosegnu ličnu sreću.
Hronološki prateći događaje u Fridinom životu, ovaj kratki roman rekonstruiše mogući tok njenih misli, bolova i razočaranja u čoveka koji je za nju bio ceo svet. Trudeći se da mu ugodi na svaki način, pa i odevanjem koje je postalo umetničko delo za sebe, Frida je sa očajanjem shvatala da joj je sve dalji, sve neverniji i suroviji u svojoj samozaljubljenosti. Da fizička lepota nema veliki značaj kada je u pitanju muškarac sa harizmom, Fridi su svakodnevno bolno dokazivale najlepše žene Meksika koje su mu se bukvalno bacale u naručje. A ona se borila sa svojim fizičkim nedostacima, neostvarenom potrebom da bude majka, da bude slikarka, da bude živa…
Prerano izgubivši bitku za život, postala je svojevrsni simbol ljudskog otpora sudbini koja ne štedi. Da li je to bila cena koju je morala da plati muzama, pita se autorka u ovom nadahnutom romanu koji svedoči o bezgraničnom u umetnosti. Vredi li za nju žrtvovati ličnu sreću, pitanje je na koje nikada neće biti dat zadovoljavajući odgovor.
Autor: Aleksandra Đuričić
Izvor: Nedeljnik