Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Euforija“: Požar zvani Silvija Plat - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Euforija“: Požar zvani Silvija Plat

Elin Kulhed, švedska književnica rođena 1983. godine, stupila je na književnu scenu 2016. romanom za tinejdžere „Bogovi“. „Euforija“ je njen prvi roman za odrasle.

Kulhedova je postala opsednuta životom i delom Silvije Plat kada se našla u sličnoj životnoj situaciji kao slavna pesnikinja: kao majka maloletne dece i supruga pisca koja traži način da se posveti svom stvaralaštvu.

Roman „Euforija“ je delo istorijske fikcije upotpunjeno pedantnim istraživanjem i proučavanjem dnevničkih zapisa Silvije Plat, za koje se pobrinuo Ted Hjuz. Po nekima, on je takođe zaslužan za uništavanje završnog korpusa njenih dnevnika, koji govore o njihovom razlazu, njegovoj preljubi i napuštanju porodice.

Elin Kulhed u romanu „Euforija“ govori o Silvijinom životu, ne pominjući njenu smrt, njeno samoubistvo kojim su se svi bavili, kao i istovetno samoubistvo Hjuzove ljubavnice i njihovog zajedničkog deteta šest godina kasnije. Ted Hjuz bio je omražen zbog ovog dvostrukog pasa samoubistva i javnost ga je smatrala odgovornim.

Dve su činjenice – da je Ted Hjuz veliki britanski pesnik, sahranjen u Vestminsterskoj opatiji, kao četvrti od 50 najvećih posleratnih pesnika na Ostrvu. Da je on čovek, bez obzira na to koliko ga književna i šira javnost osuđivala, odgovoran za svoja dela, možda i za uništavanje poslednjih Silvijinih delova dnevnika, koji su govorili o njemu, ali da ne može preuzeti odgovornost za samoubistvo svoje žene i ljubavnice, jer ih nije predvideo i sprečio.

Povodom revizije Silvijinih dnevnika, mislim da je Hjuzova motivacija bila sračunati pokušaj zaštite njihove maloletne dece, koja su ostala za Platovom.

Kulhedova je opisala brak Britanca Teda Hjuza i Amerikanke Silvije Plat kao idealni brak Amerike i Britanije. Na samom početku njihova ljubav cveta. A drama života ogledala se ne toliko u međusobnom odnosu ili tenziji, već u pronalasku idealnog životnog stila. Pokušaj uspostavljanja savršene kreativne zajednice dvoje ljudi, dva kolosa koji se uzajamno podržavaju, formalno je ostvaren. Oni su poput dve gugutke na grani.

Pripovest započinje u Devonu, u južnoj Engleskoj, gde dvojac Hjuz–Plat kupuje kuću, napuštajući London, veliki prljavi grad. Njihova jedinica Frida je rođena, a Platova je u blagoslovenom stanju krajem 1961. sa Nikolasom, ne znajući čak ni pol budućeg deteta i ne hajući mnogo da ga sazna. Izgleda bujno i raskošno kao vinčanska Venera ili Velika Majka. Ipak, ona je više od toga, više od svoje fiziologije, više od ploti. Ona je umetnica koja želi da stvara. Koja piše da bi bila besmrtna.

Carstvo ovog braka srušilo se za osam meseci. U avgustu Ted Hjuz naprečac napušta svoju kuću i porodicu i odlazi u London da živi sa svojom ljubavnicom.

Silvija Plat još doji dete u avgustu. Majka joj se vraća za Sjedinjene Države, ne saznavši da je njena ćerka kreator „Staklenog zvona“. Silvija ne može da joj prizna svoje autorstvo, objavljujući ga pod pseudonimom. Pokušava da se ukoreni u Devonu. Sama s decom. Da jaše, provodi vreme sa mališanima, u šetnjama, u vrtu, ali i da piše poeziju. Međutim, njeno provincijalno stranstvovanje gubi smisao.

Silvija nema drugu opciju nego da ode u London. Tamo pronalazi stan koji je pripadao jednom piscu i euforično se useljava u njega.

Zna se da zima, jedna od najjačih u Londonu 1963. godine, dolazi. I da će od njenog leda biti iskovan jedan književni mit. A Silvijino ime postati besmrtno.

Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.