Beogradska Laguna nedavno je objavila reprint nagrađivanog romana Dobrila Nenadića „Despot i žrtva“ podsetivši tako čitaoce da se istorijska fikcija, koja je poslednjih godina toliko popularna kod nas, pisala i čitala i ranije.
Roman „Despot i žrtva“ je dobitnik nagrada „Meša Selimović“ i „Zlatni bestseler“ i bio je najčitanija knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije te 1998. godine. Sada, dvadeset godina kasnije, Nenadićev roman je izdržao test vremena i uzbudljiv je i danas kao i tada.
Kroz priču o zidanju Smedereva u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine (Grkinje Irine Kantakuzin koja je ovde krivac za sve patnje srpskih kulučara) i prilično negativan prikaz srpskog srednjeg veka koji se – naseljen licemerima, razbojnicima, pustinjacima i vešticama, krčmarima, trgovcima, vojnicima, neukim i bednim stanovništvom – toliko razlikuje od onog iz priča, pesama, žitija i mitova, Nenadić provlači suptilnu kritiku društva koja je i danas vrlo relevantna.
Oni koji vole da ističu kako smo „jeli viljuškama boc, boc“ dok su Englezi i ostali jeli prstima, trebalo bi da pročitaju ovaj roman i da se podsete da smo mi isto tako i narod koji ne brine i ne čuva svoju prošlost, kulturu, umetnost. Ni tada a ni sada. Gradimo bolje, lepše i starije.
Kroz sudbinu dvorskog čteca Bogdana, njegovog učitelja, pustinjaka Petrašina, lepu i nesrećnu Lenku, despota Đurđa, Irinu i Maru, Nenadić piše o kamenoj tvrđavi koja je istovremeno i simbolična građevina i odbrambena citadela u jednom burnom vremenu, o Srbiji u vreme turskog osvajanja, drugačijoj od one epske, nebeske kakvu znamo iz narodne poezije i predanja, o prijateljstvu, porodici, ljubavi i izdaji.
Nenadićev „Despot i žrtva“ je uznemirujuća, mračna, tužna i opominjuća priča o srednjovekovnom gradu i njegovim ljudskim pričama vrlo sličnim našim danas.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik