Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Devojke iz pariskih senki“ autorke Pem Dženof - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Devojke iz pariskih senki“ autorke Pem Dženof

Plodna spisateljica Pem Dženof napisala je dvanaesti roman po redu, „Devojke iz pariskih senki“. Pored toga što piše na dnevnom nivou, Dženofova predaje na pravnom fakultetu i ima troje dece. Očito je da je žena koja je vredna i posvećena radu, a upravo takve žene su junakinje njenog istorijskog romana čija je radnja smeštena tokom, i neposredno po završetku, Drugog svetskog rata.

Knjiga je brzog tempa, začinjena misterijom i intrigama. Radnja romana počinje 1946. godine na Menhetnu, kada Grejs, mlada američka udovica, pronalazi kofer ostavljen na stanici Grand central. Nakon što ga otvori, u njemu pronalazi kovertu punu fotografija dvanaest mladih žena. Iznenadivši samu sebe, uzima stare fotografije. Grejs se upušta u istraživanje identiteta žena sa fotgorafija, kao i onoga što im se dogodilo, uskoro saznajući da se na njima nalaze mlade Britanke koje su regrutovane i poslate iza neprijateljskih linija u poslednjim mesecima Drugog svetskog rata, kako bi služile kao tajne izaslanice i radio-operateri u sklopu britanske špijunske mreže. Zaintrigirana saznanjima, Grejs odlučuje da sazna više o njima i šta im se dogodilo.

Autorka nam upotpunjuje priču kratkim poglavljima, prebacujući se sa Grejsinog stanovišta i sleda njenih otkrića i saznanja, na poglavlja koja govore o ratu iz ugla Mari, mlade britanske agentkinje koja je poslata u Francusku, i njene šefice Elenor Trig, koja je zadužena za regrutaciju i vodi specijalne operacije. Mari je mlada samohrana majka, koju će finansijske poteškoće primorati da prihvati opasan zadatak. Elenor je mlada Poljakinja i Jevrejka sa tragičnom prošlošću, koja živi u Britaniji i u potpunosti je posvećena poslu. Pravo je osveženje čitati o ženama u akciji, ženama koje su posvećene poslu i koje se prihvataju opasnih zaduženja sa odlučnošću i nepoljuljanim moralom, što odlikuje sve tri junakinje na različite načine i u različitim odnosima.

Za razliku od druge dve junakinje romana, Grejs ne podleže nikakvim rizicima tokom svoje posleratne istrage. Ipak, ona je smela zbog načina – koji iznenađuje i nju samu – na koji se upušta u potragu za dokumentovanim dokazima o tome šta se dogodilo misterioznim ženama sa fotografija. Autorka, pravnica i nekadašnji diplomata, očito je upoznata sa uzbuđenjem koje potraga za pisanim dokazima, ključnim istraživačkim dokumentima i zaobilaženjem birokratskih propisa sa sobom povlači. Često će nas dovesti do prave neizvesnosti, a što je neobično, čak i tokom naizgled uobičajenih radnji poput izbegavanja birokratskih propisa i pretraživanja poverljivih dokumenata.

Zadatak koji je poveren Mari u Francuskoj povlači mogućnost da fizički bude ugrožena, ali i njeno emotivno ulaganje. Ovde su najautentičnije i najneuobičajenije scene one u kojima su prikazani mehanizmi prenošenja tajnih podataka natrag do Engleske. Pem Dženof nam pruža živopisne i ubedljive detalje, a razina njenog istraživanja zaista je impresivna. Privlačnost između Mari i glavnog vođe špijuna je verodostojna, ali pomalo kliše. Suprotno tome, njen izbor da napusti ćerku kako bi bila na zadatku je prilično iznenađujuć. Kada bi se to dublje preispitalo, njen lik bi možda pokazao veću individualnost i kompleksnost.

Ali prava priča je priča o Elenor Trig – kompletnoj i jedinstvenoj osobi. Prilično je nekoncenvionalna, lišena je očekivane romanse, kao i srećnog kraja. Njena posvećenost poslu je krajnje ubedljiva, što je čini zaista zanimljivom. Nju pokreće duboka briga za „njene devojke“, a možda i nikada izrečen instinkt za preživljavanjem, uprkos sudbini koja je zadesila njenu porodicu u Poljskoj. Autorka je služila pri državnom sekretarijatu SAD u Poljskoj, i njeno znanje o poljskim Jevrejima bez sumnje doprinosi ubedljivom i nezaboravnom portretu junakinje Elenor. Elenor smatraju „teškom ženom“, a takva i jeste – ponosna i bez pardona. Direktor, njen britasnki šef, ograđuje se od ogovornosti o ishodu sudbina mladih žena koje su otišle, izjavom: „Nisam imao izbora. Postupao sam po naređenjima.“ Stravični eho ove izjave, koji podseća na zagovornike nacizma, izazivaju reakciju kod Elenor, i njeni postupci će biti pokretači celog romana.

Pem Dženof je izjavila kako radnju svojih romana često smešta za vreme Drugog svetskog rata zato što je to „period koji podstiče maštu na istraživanje životnih tema kao što su osećaj krivice i žrtvovanja, odanosti, izdaje i iskupljenja“. Sve ovo nalazi se u srži romana „Devojke iz pariskih senki“. Čitaoce koje zanimaju ove teme, istorijska fikcija smeštena u doba Drugog svetskog rata i zanimljive junakinje, poželeće da se ova knjiga nađe na njihovim policama.
 
Autor: Elen Prentis Kembel
Izvor: fictionwritersreview.com
Prevod: Aleksandra Branković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
živojin petrović zbog prošlosti lakše gledam u budućnost laguna knjige Živojin Petrović: Zbog prošlosti lakše gledam u budućnost
13.05.2021.
Pisac Živojin Petrović nastavlja da istražuje našu prošlost i u novoj knjizi „Nestvarno, a stvarno 2“ donosi  priče o nesvakidašnjim događajima u srpskoj prestonici, koje iz nepoznatih razloga do...
više
branislav janković pisanje je jedan mučenički posao, ali ja ga volim laguna knjige Branislav Janković: Pisanje je jedan mučenički posao, ali ja ga volim
13.05.2021.
Gostujući u emisiji Brainz Art, autor Branislav Janković otkriva kako je postao pisac iako je imao „neknjiževno“ ime, da li ima rituale prilikom pisanja, koliko mu znače nagrade i kako je od jednog ta...
više
 dženis njen život i muzika portret ličnosti u senci legende laguna knjige „Dženis: Njen život i muzika“ – portret ličnosti u senci legende
13.05.2021.
Dženis Džoplin se smatra jednim od legendarnih glasova rokenrola koji su se pojavili u kasnim šezdesetim. Njen sirov glas inspirisan bluzom stvarao je jedinstven zvuk koji je očaravao publiku i kupce ...
više
delfi kutak je pročitao kosačeva bura  laguna knjige Delfi Kutak je pročitao: „Kosačeva bura“
13.05.2021.
Ovo neće biti objektivan osvrt. Erikson to ne dozvoljava. Ovo će biti oda jednom od najvećih poduhvata epske fantastike i njegovom možda i najboljem delu (dvoumim se između ovoga i „Dveri kuće mrtvih“...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.