Prikaz romana „Demon Koperhed“: Delo koje otkriva drugo lice Amerike

Postoji zaista ogroman broj izuzetnih knjiga koje sam tokom života pročitala. Neke od njih ostavljale su jak utisak, ali je i pored toga njihove tragove u mom sećanju vreme brisalo. Postoje i one druge, doduše malobrojne, koje prkose vremenu, ne dozvoljavaju mu da ih otrgne iz sećanja. Jedna takva knjiga je „Biblija otrovne masline“ Barbare Kingsolver. I nakon petnaest godina od čitanja još uvek pamtim američkog hrišćanskog sveštenika i njegovu porodicu, živo čujem glasove njegovih kćeri i supruge, njihove vapaje da budu spasene. Mogu da oživim stanovnike Konga, koje je sveštenik došao da pokrsti. Osećam mirise afričkih predela, vizuelizujem njihovu divlju lepotu. Mogu da osetim upletene emocije koje je svaki lik probudio u meni, da osetim bes prema nerazumnoj američkoj politici, svešteniku koji je slepo sprovodi, mogu da osetim saosećanje prema afričkom narodu, ali i prema sveštenikovoj porodici. Nanovo se prisećam i jedne važne pouke ovog dela, koju sam usvojila i pokušala da kroz sopstveni život primenjujem.

Ne pominjem „Bibliju otrovne masline“ tek tako. Ne pominjem je ni zbog toga što je ista autorka napisala „Demona Koperheda“. Gledano objektivno, to su dve sasvim drugačije knjige. Povezujem ih zbog subjektivnog osećaja koji se rodio u meni, zbog uverenja da ću nakon novih petnaest godina podjednako snažno osećati sve ono što sam osetila čitajući „Demona Koperheda“, da ću podjednako izoštreno upamtiti i Demona.

Priča je ispripovedana u prvom licu. Kazuje nam je glavni lik Dejmon Filds, koji je još u najmlađim danima stekao nadimak Demon Koperhed. Nadimak, naći ćete to i u fusnoti ovog romana, asocira na Dikensovog Dejvida Koperfilda, čak je i osnovna tema dela slična Dikensovoj. Međutim, ovo je sasvim drugačija knjiga. Ovo nije delo iz kojeg saznajemo o prošlosti i teškom životu predaka. Ovo je delo o sadašnjosti, o našoj stvarnosti, o tome koliko je život kroz istoriju ostao nepromenjen, koliko su ljudski karakteri uvek isti, koliko je zlo uvek isto.

Ili ne?!

Zar to što Demona i Dejvida dele bezmalo dva veka, zar to što bi trebalo da smo kao društvo osvešćeni, humaniji, ne čini zlo onoliko beskrajno puta većim koliko beskrajno više o njemu znamo?

Demon nam opisuje svoj život od rođenja, od trenutka kada se rodio u prikolici, u kraju koji su nazivali Prava Sirotinja, u okrugu Li, u državi Virdžiniji. Kada se rodio, već je bio bez oca, a ispričaće i kako je ostao bez majke, opisati težak život sa očuhom, pa nehuman i bezosećajan rad socijalne službe, život u surovim uslovima, život u još surovijim hraniteljskim porodicama. Tolike patnje kroz koje prolazi siročad mogu se činiti neverovatnim, ali zapravo jesu realnost čak i za ovaj vek. Iz kakvih sve pobuda neko poželi da bude hranitelj, kako se zatim odnosi prema štićenicima i zašto državne socijalne službe na sve to žmure, kako deca postaju besplatna radna snaga, kako u svemu gotovo uvek ima isključivo novčane koristi, sve to deluje zastrašujuće. Rekli bismo nezamislivo, ali nažalost ipak jeste!
 

Opisujući svoj život, Demon se dotako mnogih važnih tema značajnih za život u Americi. Izvanredno je dočarana razlika u životu na selu, gde je Demon odrastao, u odnosu na život u velikim gradovima. Neretko sa dozom humora, još češće služeći se crnim humorom, zapravo su veoma precizno opisane ove razlike.
 

I nisu se te razlike odnosile samo na način života, već i na to kako su stanovnici ovih pretežno ruralnih krajeva posmatrani kao bića niže vrste, kao neko ko ne zaslužuje pristojan život. Upravo u okruzima kao što je okrug Li, kao što je cela južna Virdžinija, vidimo kako su vršeni i farmakološki eksperimenti. Dok pratimo kako Demon odrasta, o stravičnoj zavisnosti od medikamenata saznajemo sve više. Kako se dogodi da narkomanija u jednoj sredini postane toliko učestala? Da li je do stanovništva koje je nastanjuje? Bira li svako da postane narkoman, ili ipak ne?

Barbara Kingsolver se osvrnula i na robovlasničku prošlost Amerike, na istorijske slike Virdžinije, na njihovu privredu, na korist koju su iz ovih krajeva izvlačili oni sa Severa. Kroz lik profesora Armstronga i njegove supruge Eni osvrnula se na rasizam i na činjenicu koliko društvo za tu boljku još uvek nije popilo pravi lek. Zapravo, autorka je stvarajući veliki broj odlično osmišljenih likova, povezujući njihove živote u jednu celovitu, zamršenu, a opet fantastično izgrađenu priču, napisala jedno veliko, kompleksno i značajno delo. Delo koje nam otkriva drugo lice Amerike.

Na kraju ću se ponovo vratiti na poređenje Demona i Dejvida. Osećam da je zlo koje je na svojoj koži osetio junak Barbare Kingsolver umnogome veće i sigurno potresnije. Uvećano je upravo činjenicom da Demon nije stanovnik neke tamo zemlje iz takozvanog „Trećeg sveta“, već iz srca zemlje koja nas je od malih nogu zasipala svojim holivudskim pričama o uređenoj, demokratskoj, gotovo savršenoj zemlji. Zahvaljujući mnogim piscima, i Barbari Kingsolver među njima, holivudske bajke se ruše, deluju svirepo i ogavno pred stvarnošću koje ovi hrabri ljudi, služeći se verodostojnim podacima, pokušavaju da nam predoče. Ovakve knjige su vrisak u pomoć! Ostaje samo pitanje: ima li i želi li ko da ga čuje?

Autor: Andrijana Petković
Izvor: Delfi Kutak