Prikaz romana „Crno Krilo“ Eda Makdonalda

Nakon dva veka ratovanja, Republika i Dodžarska imperija našle su se u pat poziciji. Prilikom njihovog poslednjeg kataklizmičnog okršaja, Republika je opstala zahvaljujući aktivaciji užasne mašine, Nalovog Motora. Koristeći svetlosnu magiju talentovanih pojedinaca, Tkalaca, Nalov Motor je desetkovao nadolazeće dodžarske horde stvorivši magijom zagađenu pustoš nazvanu Jad. S druge strane Jada, daleko na severu, vladari Dodžarske imperije, sadistički besmrtnici Duboki kraljevi vrebaju, čekaju trenutak za napad, plašeći se jedino moći Nalovog Motora.

Međutim, u Republici niko nije siguran da li će Motor raditi ukoliko dođe do novog napada. Grupa čarobnjaka koji su konstruisali Motor, poznati kao Bezimeni, povukli su se iz Republike nakon njegovog aktiviranja. Samo dva čarobnjaka, Gospa od Talasa i Vranostop ponekad pomažu.

Rajhalt Galharou je Crno krilo, jedan od Vranostopovih zastrašujućih sluga. Budući da radi za Vranostopa Rajhalt uživa poseban status, plaše ga se i mrze ga jer, kako sam kaže, svako želi nešto da sakrije. Čak su i plemstvo i vojni vrh donekle pod njegovom komandom.

Vranostep pušta Rajhalta da sprovodi istrage bez mnogo nadzora, što Rajhaltu odgovara jer je komunikacija sa čarobnjakom krvava i bolna. Na svojoj podlaktici Rajhalt ima tetovažu vrane koja oživi i izbija mu iz kože kad god Vranostep ima zadatak za njega.

Tokom plaćeničke misije u Jadu, Vranostep naređuje Rajhaltu da otputuje u Dvanaestu postaju sa zadatkom da spasi neimenovanu ženu. Budući da ga Vranostep nije kontaktirao godinama Rajhalt zna da predstoji velika nevolja. Sa svojom bandom plaćenika Rajhalt stiže u Dvanaestu postaju i ubrzo nakon njegovog dolaska vojska Dubokih kraljeva napada.

Tokom pokolja, Rajhalt otkriva da mu je zadatak da spasi ženu u koju je bio zaljubljen u mladosti, tkalju svetlosti Ezabet Tanzu. Spasivši je, vratili su se u Valengrad gde Ezabet Tanza upliće Rajhalta u smrtonosnu zaveru. Izgleda da Nalov Motor više ne radi, a ako je to istina ništa ne može da zaustavi invaziju Dubokih kraljeva.

Ekspresionizam i životnost koju je Ed Makdonald usadio u svog glavnog junaka u potpunosti ističe autrov talenat. Rajhaltove metafore, analogije i dosetke su britke i oštre.

„Zarađivati na tuđim glavama i nije neki život, ali to je ono što imam i krčme mi nikada ne zatvaraju vrata pred nosom.“ Jezgrovite primedbe poput ove definišu Rajhaltov glas kroz nemilosrdno nihilistički pogled na svet koji ne može da ne priraste za srce. Njegovu družinu čine naizgled nepoverljive plaćeničke protuve: Nen, plaćenica bez nosa, zastrašujuća ratnica koja ne preza da se suprotstvi Rajhaltu; i Tnota, koji pored zavođenja svakog iole voljnog muškarca u Valengradu, ima majstorsku veštinu navigacije kroz promenljive, magične pustoši Jada.

Makdonald je jedan od retkih autora koji mačevanje opisuje kako treba. I sam mačevalac, on opisuje scene borbi koristeći ispravnu nomenklaturu, ali uspeva da ih učini zabavnim ne gušeći čitaoce suvišnim tehnikalijama. Osvežavajuće je čitati roman epske fantastike u kome su opisi borbe zasnovani na stvarnoj veštini.

Opisujući Jad, Makdonaldova uvrnuta mašta dolazi do punog izražaja. Jad je mesto gde prirodni zakoni više ne važe, mesto kojim vlada magijsko ludilo, dom najrazličitijih monstruoznih stvorenja. U jednom trenutku Rajhalt je pljunuo u džinovski krater na mestu gde je poginuo jedan od Bezimenih. Rajhaltova pljuvačka je oživela i otrčala. Neka od najzastrašujućijih stvorenja su smrtonosni gilinzi, i telepatski Ljubimci.

Završnica romana nudi lepo upakovanu i zaokruženu priču, ali ostavlja dovoljno prostora za potencijalne nastavke.

„Crno krilo“ visoko podiže lestvicu kvaliteta u žanru mračne epske fantastike. Obiluje monstrumima, akcijom i crnim humorom. Šta je još potrebno?

Autor: Durand Velš
Izvor: grimdarkmagazine.com
Prevod: Aleksandar Mandić