VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Cena radosti“ Stivena Eriksona

U romanu „Cena radosti“ Stivena Eriksona, miroljubivi vanzemaljci otimaju kanadsku zvezdu Jutjuba i autorku naučne fantastike Samantu Ogast i angažuju je kao svog emisara dok oni iskorenjuju svaku vrstu nasilja i pružaju hranu i utočište svim stanovnicima ove planete.

Ratovi prestaju, vojno-industrijski kompleks postaje izlišan. Droge, alkohol i cigarete gube efekat. Lokalne ekonomije propadaju. Omogućeno je slobodno kretanje i državne granice gube smisao. Vanzemaljci pomažu milionima izbeglica. Resursi planete postaju dostupni svima.

Pisac nam omogućava da razvoj događaja pratimo iz ugla predsednika i premijera različitih država, medijskih mogula, trgovaca oružjem i drugih predstavnika ovdašnje civilizacije i saznamo kako se snalaze u novonastaloj situaciji.

One koji su čitali serijal Pripovest iz Malaške knjige Palih neće iznenaditi Eriksonova sklonost filozofiranju o ljudskoj prirodi i načinima na koje na nju utiču različliti koncepti. U trenutku kada uvede čitaoca iza kulisa moći i otkrije mu kako se političari i medijski magnati nose sa promenama u načinu upravljanja svetskom populacijom i ekonomijom, piscu se pruža prilika da sprovede ozbiljnu analizu aktuelnih društvenih problema, iznese kritiku i ponudi moguće rešenje – nešto što je svojstveno žanru naučne fantastike.

Ova metodologija u konstrukciji priče i likova ponavlja se kroz celu knjigu. Bez obzira na razvojni put njegovih likova – bilo da je reč o američkom zavisniku, trgovcu oružjem iz Malavija ili predsedniku Rusije – Erikson dolazi do jednostavnog zaključka: svet se promenio zahvaljujući vanzemaljcima, mi smo grešili i sada bi trebalo da se promenimo.

Samanta Ogast i čitav kolektiv pisaca naučne fantastike od kolege Eriksona dobijaju poseban tretman, kao jedan od retkih dokaza da ljudska civilizacija nije u svemu pogrešila. Pisac je iskoristio priliku da sebe potapše po ramenu kao jednog od „dobrih momaka“ u priči.

Ono što bi možda trebalo da nas uplaši je poruka koju Erikson očigledno prihvata i propoveda: da je čovečanstvo u ovom trenutku u svojoj istoriji toliko zabrazdilo i stiglo do tačke u kojoj bi samo intervencija vanzemaljaca mogla nešto da promeni. Erikson distopiju kamuflira slatkom oblandom kosmo-pozitvizma.

„Cena radosti“ možda neće postati klasik poput „Leve ruke tame“ ili Benksovog serijala Kultura, ali u ovom trenutku svakako predstavlja relevantno štivo, pre svega za one kojima se ne dopada trenutna situacija u svetu i koji se pitaju šta bi mogli da učine kako bi nešto promenili. Moramo ipak verovati da nam nisu potrebni vanzemaljci kako bismo bili bolji.

Izvor: threecrowsmagazine.com
Prevod: Jelena Tanasković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
evo zašto je čitanje naglas dobro za vaš mozak laguna knjige Evo zašto je čitanje naglas dobro za vaš mozak
03.06.2020.
Ne tako davno, Linda Kan sedela je pored bolničkog kreveta u Hjustonu, osećajući se jako neprijatno. Pored nje je ležao njen osamdesetosmogodišnji otac. Imao je slabo srce. Morao je na operaciju. ...
više
kako je majčinstvo sare hejvud inspirisalo roman kaktus  laguna knjige Kako je majčinstvo Sare Hejvud inspirisalo roman „Kaktus“
03.06.2020.
Putovanje svake žene ka majčinstvu je jedinstveno, ali poput Suzan Grin, junakinje mog romana „Kaktus“, moje je došlo kasnije u životu i donelo gomilu iznenađenja. Kao što to radim sa većinom stvar...
više
srpske biblioteke na evropskom portalu creativesunite laguna knjige Srpske biblioteke na evropskom portalu CreativesUnite
03.06.2020.
Digitalne zbirke Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, udruženja Adligat (Muzej knjige i Biblioteka Lazić) i Narodne i Univerzitetske biblioteke Republike Srpske objavljene su na portalu Crea...
više
dušan krtolica slobodan sam kad crtam laguna knjige Dušan Krtolica: Slobodan sam kad crtam
03.06.2020.
Dušan Krtolica ima 17 godina i pravi je crtački genije, a njegov talenat je nadaleko poznat. Ovaj mladić stvorio je mnoštvo crteža kao i „Enciklopediju praistorijskih životinja“. Još kao dete pohađao ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.