Prikaz romana „Čarobnjak“ Džona Faulsa

O, čoveče. Evo u čemu je stvar: ako ovaj roman čitate kao građanin modernog doba, član našeg hiper brzog i potpuno povezanog modernog društva, „Čarobnjak“ će vam možda delovati čak i komično u svom psiho uzbudljivom, jungovskom zapletu i stilu pisanja u kome barok susreće modernu.

Ako, dragi čitaoče, uzmeš u obzir da je „Čarobnjak“ delimično napisan pre 60 godina (započet tokom pedesetih, objavljen 1965. i prerađen 1976. godine), shvatićeš da su bili rizično političko i seksualno ponašanje u njemu i uvrnuti zaplet zapravo vrhunac modernizma u posleratnoj kulturi. Ovo je Dejvid Linč decenijama pre nego što je umotao Izabelu Roselini u plavi somot, pesma „White Rabbit“ u vreme kada je Grejs Slik još nosila kikice i „Šindlerova lista“ za mlade koji su se još uvek živopisno sećali Drugog svetskog, a njihovi roditelji Velikog rata.

Dok sam čitao roman, bio sam opijen. Na svakom skretanju sam se iznenadio i, uprkos velikom broju stranica, ni u jednom trenutku mi nije bilo dosadno niti sam se umorio. Iako sam toliko uživao u ovoj knjizi, ne bih mogao olako da je preporučim. Ako vam se nije dopalo ostvarenje (kao film ili Faulsov istoimeni roman) „Žena francuskog poručnika“, držite se dalje i od „Čarobnjaka“.

Džon Fauls je, uoči prerađivanja 1976. godine, prihvatao mnoge negativne kritike koje su se javile nakon prvog objavljivanja („opravdane kritike neumerenosti, prekomplikovanosti i izveštačenosti...“). Ali kako se osvrtao na ličnu motivaciju za pisanjem, shvatio je da „Čarobnjak“ mora „ostati roman o odrastanju, koji je napisao retardirani adolescent“ i da slobodu, jednu od centralnih tema romana, mora da shvati sam pisac kako bi stvorio svetove kakve prokleto želi.

Slažem se sa poslednjim sve dok čitalac dobije na kraju prokleto dobru priču. Za sve nas koji smo se u sedmom razredu mučili sa „The Most Dangerous Game“ i „The Lottery“, tu je pravo zadovoljstvo u vidu „Čarobnjaka“.

Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković