Prikaz romana „Bridžet Džouns – Luda za njim“: Šeprtljasta i tako neodoljiva

Autorka Helen Filding u novoj knjizi „Bridžet Džouns – Luda za njim“ prikazuje kako čuvena junakinja traži ljubav u moderno doba i kako zrele godine mogu biti zanimljive i prepune događaja.

Bridžet Džouns... To je ime koje kod mnogih izaziva osećaj nostalgije... Prvi roman u serijalu Dnevnik Bridžet Džouns objavljen je 1996. godine, a tri godine kasnije i „Bridžet Džouns – Na ivici razuma“. Serijal Helen Filding stekao je veliku popularnost, započeo fenomen poznat kao čiklit, pa su, sasvim očekivano, usledile i filmske adaptacije: prva 2001. (u režiji Šeron Megvajer), a druga 2004. (u režiji Biban Kidron). Filmovi sa Rene Zelveger u naslovnoj ulozi bili su toliko uspešni da je Bridžet Džouns postala prepoznatljiva širom sveta.

Htela – ne htela, Helen Filding je shvatila da priča mora da se nastavi i tako je 2013. godine, posle gotovo petnaestogodišnje pauze, objavljen treći deo serijala koji je, doduše, izazvao prilično kontroverze. O čemu se radi? Neću okolišati... Helen Filding je u romanu „Bridžet Džouns – Luda za njim“ odlučila da „ubije“ Marka Darsija, muškarca Bridžetinog života, oko koga su se vrtele ljubavne zavrzlame u prva dva romana (baš kao i u međunastavku, romanu „Beba Bridžet Džouns“, iz 2016. godine, koji je četvrti po redu objavljivanja, ali čija se radnja odvija između „Dnevnika“ i „Na ivici razuma“). Zašto se autorka odlučila da odstrani Marka Darsija? Verovatno zato što je smatrala da je taj potez neophodan kako bi Bridžet ponovo krenula u potragu za ljubavlju, tako da je njen suprug, ma koliko ga Bridžet i čitalačka publika voleli, morao da „nastrada“ kako bi se priča ponovo razigrala i kako bi se u nju uveli novi udvarači. Odluka koju je donela Helen Filding je, istina, otvorila vrata za nove zaplete i likove, ali je ujedno – bar do izvesne mere – promenila ton svog serijala o Bridžet Džouns.

Novi muškarci i sastanci

„Luda za njim“ donosi nove dnevničke zapise naše junakinje. Priča počinje 2013, u trenutku kada je Bridžet već u novoj vezi sa dvadeset godina mlađim Roksterom, a onda se, nakon nekoliko poglavlja, radnja vraća u 2012. kako bi nam Bridžet objasnila okolnosti koje su dovele do toga da se „uvali u sadašnji haos“. Nakon što je njenog voljenog supruga Marka raznela mina tokom humanitarne misije u Sudanu, Bridžet je život posvetila njihovoj deci. Četiri godine nakon tragedije Bridžet ponovo počinje da radi (piše filmski scenario zasnovan na Ibzenovoj „Hedi Gabler“) i, na nagovor prijatelja, počinje da razmišlja o muškarcima i sastancima. Bridžet tada slučajno upoznaje znatno mlađeg Rokstera i sa njim započinje romansu. Ali, kao što je i bilo očekivano, njihova veza se komplikuje zbog velike razlike u godinama (Bridžet već ima preko pedeset, a Rokster tek što je napunio trideset), ali i zato što Bridžet povremeno flertuje sa gospodinom Valakerom, nastavnikom svog sina. Zvuči kao recept za katastrofu? Pa, i jeste! Naravno da jeste! Bridžet je znatno starija, znatno iskusnija, ali i dalje sa nepogrešivim talentom za upadanje u raznorazne nevolje.

U naše i evropske bioskope je početkom 2025. stigla i adaptacija ovog romana, i to u režiji Majkla Morisa, prekaljenog pozorišnog i televizijskog reditelja. Kako to već obično biva, knjiga i film se razilaze u čitavom nizu važnih tačaka. Za početak, naša junakinja u filmu više nema problem sa kilažom (verovatno zato što je Rene Zelveger odbila da se još jednom ugoji zbog uloge). Lik Bridžetine komšinice Rebeke je u filmu sveden na kameo Ajle Fišer, dok je u romanu ovaj lik važan za priču i postaje prijatelj i savetnik naše junakinje. Takođe, odnos Bridžet i Rokstera je u knjizi obrađen sa mnogo više detalja, što je svakako plus i što je nešto što filmskoj adaptaciji nedostaje.

Namenjen damama koje su sada u poznim četrdesetim ili pedesetim godinama, baš kao što je i junakinja, „Luda za njim“ je prilika za još jedan susret sa šeprtljastom i egocentričnom, ali suštinski neodoljivom Bridžet. Roman „Bridžet Džouns – Luda za njim“ je veliki reskir jer je, makar delom, iskoračio iz domena romantične komedije. Helen Filding nam je ovog puta ponudila nešto više od neobavezne zabave sa prstohvatom postmoderne, ali dobro... Bridžet je odrastala i odrasla sa svojom publikom, pa je prigodno što ovaj deo predstavlja neku vrsta otrežnjenja i prizemljenja. Možda je tako i bolje, možda je zaista došao pravi trenutak da konačno prestanemo da zavaravamo sami sebe. Ako je mogla Bridžet, možemo i mi!
 
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 52