Svojim magičnim stilom, skokovima kroz vreme i prostor, Arundati Roj piše o porodičnoj tragediji ali i lokalnoj politici, društvenim tabuima i istorijskim događajima iz kojih porodica izlazi potpuno razorena.
Sećam se kada sam pre 15, a možda i više godina, prvi put nabasala na indijsku književnicu Arundati Roj i njen prvenac „Bog malih stvari“. Bilo je to na Sajmu knjiga i moj tata i ja smo bili, kao i uvek, u potrazi za nekim dobrim, uzbudljivim, „debelim“ romanima, stripovima i istorijskim knjigama, istovremeno uvek obraćajući pažnju na knjige koje bi se dopale mojoj majci čiji je književni ukus bio dijametralno suprotan našem -- mračno, mučno i dozlabogateško (ironično je što sada iste takve knjige i ja volim).
Elem, u jednom ćošku spoljašnjeg prstena Hale 1 naišli smo na roman „Bog malih stvari“ Dopao mi se naslov i po navici sam pročitala prvu i poslednju stranu (zbog toga nikada ne mogu da čitam krimiće jer uvek znam da li je batler ubica) i momentalno sam namirisala, čula, okusila, osetila Indiju. Njene teške, sladunjave mirise, prigušene boje, vlagu, zvukove ljudi, dece, životinja, saobraćaja, mirise začina.
U to vreme, veoma sam volela Bromfildove patetične i limunadaste „Kiše dolaze“ i Miru Nair i njen film „Kama Sutra“ koji je predstavljao daleko idiličniju Indiju. Ali ovaj roman... Ovaj roman je nešto posebno i taj lepljivi, zasićeni osećaj nelagode i bola (zbog događaja u knjizi) u kombinaciji sa senzualnim, oniričnim, predivnim jezikom i stilom Arundati Roj ostao mi je u sećanju.
Beogradska Laguna je sada ponovo objavila debi Rojeve, u trenutku kada je ona posle višegodišnje pauze objavila svoj drugi, dugo očekivani roman, i ponovno čitanje me je učvrstilo u uverenju da nagrade najčešće dobijaju nerazumljive i meni dosadne i izvikane knjige ali da postoje izuzeci. „Bog malih stvari“, dobitnik Bukerove nagrade, jeste taj izuzetak.
Priča, smeštena u Keralu krajem šezdesetih, počinje sa sahranom mlade Sofi Mol, rođake glavnih junaka, blizanaca Este i Rahel. Tim svojim magičnim stilom, skokovima kroz vreme i prostor, Arundati Roj piše o porodičnoj tragediji ali i lokalnoj politici, društvenim tabuima i istorijskim događajima iz kojih porodica izlazi potpuno razorena.
Autorka sjajno hvata i nikada ne pojednostavljuje iskrene, naivne i nevine dečje opservacije ali i činjenicu da i dalje ne mogu da razumeju komplikovane emotivne živote oštećenih odraslih koji ih okružuju. Divan roman. Mračan, mučan i dozlaboga težak. Baš kakav je moja mama volela i kakve ja sada volim. Iskrena preporuka.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik