Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Bibliotekarka iz Kentakija“: Prozor u svet - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Bibliotekarka iz Kentakija“: Prozor u svet

Bibliotekarka iz Kentakija“ je roman zasnovan na više neobičnih istorijskih činjenica koje zvuče dovoljno egzotično da nije odmah lako poverovati da su istinite. U istočnom Kentakiju su za vreme Velike depresije, u prvoj polovini 20. veka postojale „konjske biblioteke“ u koje su „knjigonoše“, uglavnom žene, svake nedelje donosile knjige, novine, biltene i sve potrebne spise na konjima, šireći pismenost u dubinama ruralne, siromašne Amerike.

Kao što to biva, glavna junakinja Kasi Mari je dvostruko obeležena – ne samo što je ona jedna od bibliotekarki jahačica, devojka borbenog duha koja radi posao koji je i dalje viđen kao muški, već pripada i „plavim ljudima“ – ona je jedna od poslednjih sa retkim genetskim poremećajem metenoglobinemije koja uzrokuje plavu kožu (u to vreme zaista su u Apalačkim planinama živeli „plavi ljudi“, koji su svi bili u srodstvu).

„Bibliotekarka iz Kentakija“ je roman ne suviše složne naracije, pisan u realističkom ključu, tek malo romantizovan, ali nimalo zašećeren. Za priču sa postavkom koja se na prvi pogled čini gotovo razigrano ekscentrična, roman nimalo ne beži od prikazivanja svih surovosti stvarnosti američke duboke provincije sa početka prošlog veka – od zatucanosti seljaka od kojih mnogi knjige smatraju sasvim nepotrebnim („Bibliotekarku“, idealistički otvara citat T. S. Eliota, da samo postojanje biblioteka pruža najbolju potvrdu da „još smemo gajiti nadu u budućnost čoveka“), preko verskog fanatizma oličenog u lokalnom svešteniku nasilniku, seksualnog i fizičkog nasilja, do sujeverja i predrasuda.

Dinamičnosti naracije svakako doprinosi i intimističko prvo lice u kom je pisana, a njenom zamahu i svojevrsni apendiks na kraju gde fikcija počinje da se pretapa u istoriju, pa crnobele fotografije žena koje su zaista služile  kao „knjigonoše“ i enterijere njihovih biblioteka prate faktografski tekstovi o tome kako su živele, kao i mape okruga koje su pokrivale. Osim ovoga, osnovni tekst knjige obogaćen je većim brojem zanimljivih komentara prevoditeljke koji nas pomalo vraćaju u starija vremena izdavaštava.
 
Autor: Nastasja Pisarev
Izvor: Dnevnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
spremite se sajamski dani od 14 do 29 oktobra laguna knjige Spremite se! Sajamski dani od 14. do 29. oktobra
11.10.2024.
I ovaj oktobar donosi mnogo radosti svim ljubiteljima knjige! Sajam knjiga je naša najvažnija manifestacija koja promoviše knjigu i čitanje, a čitaoci ne propuštaju Sajam!   U slučaju da ne...
više
prepoznaj citat ivo andrić laguna knjige Prepoznaj citat: Ivo Andrić
11.10.2024.
Iako knjige našeg jedinog nobelovca Ive Andrića (1892–1975) nikada ne izlaze iz mode, nije naodmet da proverimo (ili se podsetimo) koliko smo zapravo upoznati sa njegovim stvaralaštvom. U pauza...
više
majkl vud o priči o kini tradicionalna kultura i vrednosti i dalje su važni mnogim kinezima laguna knjige Majkl Vud o „Priči o Kini“: Tradicionalna kultura i vrednosti i dalje su važni mnogim Kinezima
11.10.2024.
Bi-Bi-Sijeva dokumentarna serija „Priča o Kini“, čiji je autor istoričar i pisac Majkl Vud, postigla je veliki uspeh kod gledalaca, nakon čega je pretočena u istoimenu knjigu. Foto: Mayavi...
više
3 pitanja za sinišu ubovića laguna knjige 3 pitanja za… Sinišu Ubovića
11.10.2024.
Povodom izlaska knjige „Povratak u mir“, koja je izvanredni vodič za prevazilaženje strahova i blokada, Siniši Uboviću smo postavili tri važna pitanja koja nam dočaravaju njegova raznolika iskustva ko...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.