Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Bez zaklona“ Barbare Kingsolver – priča o dve Amerike - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Bez zaklona“ Barbare Kingsolver – priča o dve Amerike

Od Darvinovih otkrića do Trampove ere, jedna kuća u Nju Džerziju predstavlja okosnicu ove bezvremene studije o društvenim promenama.

Junakinja novog romana Barbare Kingsolver, kao i junakinja novog romana En Tajler „Clock Dance“, nosi ime Vila. Pretpostavlja se da su obe veteranke američkog romana želele da odaju počast svom uzoru Vili Kader – na stogodišnjicu od objavljivanja njenog remek-dela, romana „Moja Antonija“. Možda su je čak na taj način označile kao svoju intelektualnu baku, budući da oba romana počinju živopisnim scenom u kojoj Vila igra ulogu bake. Junakinja iz romana En Tajler, što je inače zaštitni znak ove spisateljice, brine o detetu za koje se pretpostavlja da je dete njenog sina; Vila, iz romana Barbare Kingsolver, delu koje je takođe tipično politizovan realizam, preuzima brigu o  malom unuku nakon što njena snaja izvrši samoubistvo, suočena sa surovim sistemom zdravstvene zaštite u Americi i ekonomskim pritiskom sručenim na diplomirane milenijalce.

Radnja romana Kingsolverove odvija se u kući koja neodoljivo podseća na kuće iz romana En Tajler, mada se nalazi u Vajnlendu, država Nju Džerzi, a ne u Baltimoru: staro, oronulo, porodično gnezdo, sa hendikepiranim dedom na tavanu, odraslom decom u hipi fazonu koja se glupiraju  po kuhinji, i stalnim velikim problemima sa popravkama. Međutim, tek što nas je upoznala sa velikom porodičnom tragedijom koja je zadesila Vilinu porodicu i sa gotovo izvesnim  ostankom bez krova na glavi, autorka nas vraća 150 godina u prošlost, predstavljajući nam tadašnji Vajnlend i novu junakinju, Meri Trit.

I Vajnlend i Meri Trit su vrlo značajni u istorijskom smislu: Vajnlend je bio utopijska zajednica sa demagogom na čelu; Meri Trit je bila biolog i radikalni mislilac, koja se dopisivala sa Darvinom. I Barbara Kingsolver je biolog, i kada nam opisuje Meri Trit među biljkama, sa prstom u čeljustima Venerine muholovke kako ispituje digestivne sposobnosti ove biljke, topao način propovedanja odiše sinergijom između spisateljice i njene junakinje. I jedva da smo saznali ponešto o Meri i njenom prisnom prijateljstvu sa radikalnim učiteljem, Tačerom Grinvudom, a autorka nas vraća Vili i njenim nedaćama u Trampovoj Americi.

Barbara Kingsolver je uvek  pisala moćnim stilom, poznata je po rečeničnim konstrukcijama kojima se dodatno naglašava smisao i po vrlo slobodnoj upotrebi jednodimenzionalnih likova. U prethodnim knjigama, međutim, jaki kontrasti i karikature korišćeni su da naglase dramatičnost: ovde čitalac dolazi u iskušenje da dve priče čita odvojeno.

Vila je nalik autorki – obe su istraživale arhive Vajnlenda. A možda joj je i previše slična: vrlo često možemo da čujemo duhoviti, mudri glas autorke kako progovara kroz lik Vile. Tako, autorka opisuje par labudova koji izvijaju „duge vratove u usklađenom pokretu kao sinhroni plivači“, što vrlo glasno odjekuje u Vilinom zapažanju o supermodelima: „Vitki su i prekrasni. I ubili bi te za priliku da se čestito najedu.“ Mudra Vila nam vrlo često daje psihološku analizu onoga što se dešava, dok, na primer, njen sin Zik i kćerka Tig raspravljaju o novom kapitalizmu i starom socijalizmu. Zik, koji osniva digitalni startap neposredno nakon tragične smrti svoje žene, kaže: „preko Blututa smo održali sumanuti sastanak u kolima“ a onda nakon čitavog pasusa ispunjenog digitalnom terminologijom zaključuje: „Firma nam se zove Dobar novac...“ „Opa“, pomisli Vila. „Raspodela tuge u kategorije.“

„U smislu trošenja dobrog novca u jalovom pokušaju nadoknađivanja prethodnih gubitaka“, dodaje Tig, čije opaske i narator i zaplet najčešće podržavaju.

Udruženim snagama, Tig i Vila vrlo eksplicitno iznose savete kako izdejstvovati zdravstveno osiguranje, kako se koriste ekološke pelene i kako se dobija starateljstvo nad detetom. Njih dve s vremenom postaju veoma kritične, naročito kad je reč o Zikovoj pokojnoj ženi.

Roman „Bez zaklona“ potkrepljen je istraživanjem koje je Kingsloverova sprovela kako bi ispričala priču o Vajnlendu i prenela nam svoje ogromno znanje o ekologiji i svoje političke stavove.

Autor: Kejt Klenči
Izvor: theguardian.com
Prevod: Maja Horvat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
književno veče vanje bulića u bajinoj bašti laguna knjige Književno veče Vanje Bulića u Bajinoj Bašti
20.06.2024.
U sali Bioskopa „Vlaja“ u Bajinoj Bašti, u organizaciji Narodne biblioteke „Miloš Trebinjac“, održano je književno veče Vanje Bulića. Bulić je promovisao svoj novi roman „Sinajski testament“, koji se ...
više
pisci preporučuju ivan tokin laguna knjige Pisci preporučuju: Ivan Tokin
20.06.2024.
Već godinama omiljeni pisac mlađe generacije, sa specifičnim stilom sopstvenog stvaranja, otkrio je šta će čitati tokom leta. Ivan Tokin rođen je 1971. godine u Beograd...
više
prikaz romana naći ću te istinska verodostojnost maga pisane reči laguna knjige Prikaz romana „Naći ću te“: Istinska verodostojnost maga pisane reči
20.06.2024.
Kada se uspešan pisac odluči na promenu poetičke formule koja mu je obezbedila uspehe, to može da se završi na najrazličitije načine. Autor rizikuje da izgubi bar deo publike, ili da, obrevši se na ma...
više
prikaz romana knjižеvni klub knjigomrzaca pitko (pro)lеtnjе štivo savrеmеnе amеričkе knjižеvnosti laguna knjige Prikaz romana „Knjižеvni klub knjigomrzaca“: Pitko (pro)lеtnjе štivo savrеmеnе amеričkе knjižеvnosti
20.06.2024.
„Knjižеvni klub knjigomrzaca“ jе još jеdno lako (pro)lеtnjе štivo savrеmеnе amеričkе knjižеvnosti i još jеdan u nizu pitkih romana kojе nijе tеško zamisliti kao podložak za film kakav bi sе mogao glеd...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.