Prikaz romana „Berači borovnica“: Bilo je lepo i bilo je prolazno

Amanda Piters pripada Mikmačkom narodu. Indijanski narod, naseljavao je istočnu, atlansku obalu Kanade. Poslednji kanadski popisi stanovništva beleže da ih ima 168.480, neki još govore mikmački jezik, mikčačkio pismo – mikmački hijeroglifi se izgubilo, pišu latinicom. Spisateljica uzbudljive porodične sage zna tek nekoliko reči mikmačkog jezika (tapatat i pitevej, krompir i čaj), piše na engleskom jeziku latinicom. Uostalom, školovana je na tom jeziku, a univerzitetsko obrazovanje je stekla u Santa Feu.

„Berači borovnica“ – kako pitomo, ekološki prihvatljivo deluje naslov knjige. Teška priča o usponima i padovima indijanske porodice na čijoj unutrašnjoj koheziji, međusobnoj podršci i ljubavi članova porodice možemo samo da im pozavidimo. Elem, otac, majka, petoro dece Ben, Mej, Čarli, Džo i Rubi. Svake godine porodica zarađuje za preživljavanje na dve lokacije: u Mejnu beru borovnice i žive u brvnari u kojoj nezaboravne mirise i atmosferu stvara majka i u Novoj Škotskoj, odakle potiču, gde na plantažama beru jabuke i pružaju usluge bogatim lovcima. Na stolu uvek ima hrane, deca se prema mogućnosrtima uključuju u sezanske poslove. Dečaci čeznu da ih otac prihvati kao asistente u lovu na jelena.

U trenutku kad najstariji Ben ima trinaest godina, Mej jedanaest, Čarli devet, Džo šest, a Rubi četiri, tokom sezone branja borovnica Rubi nestaje. Iako je potraga za devojčicom obimna, u nju su uključeni berači borovnica, devojčici se gubi svaki trag. Godinama će braća pretraživati okolne šumarke, polja, mlado rastinje, grmlje ne bi li pronašli neki dokaz, parče haljinice, kost, bilo šta. Bezuspešno. Majka i Džo su iz samo njima znanih uverenja sigurni da je Rubi živa. Šta se dogodilo sa Rubi?

Jedna utučena, u život razočarana žena, koja je redom pobacivala svu začetu decu, krstarila je putem broj 9 i ugledala malu zamišljenu devojčicu kako sedi na jednom kamenu između polja borovnica. Uzela je dete. Sebe je ubedila da je dete napušteno. Njen muž sudija je pribavio dokumente prema kojima je devojčica rođena 21. avgusta. Dakle, jedan beli sudija je sarađivao sa umno poremećenom, svojom ženom. Čuvao je svoj mir. Devojčici su dali ime Norma. Pazili su je. Malo preterano. Dete je zapravo skrivano. Promenili su adresu, uništili porodične slike kako ne bi bilo dokaza da Norma u prve četiri godine nije bila deo porodice, komunicirali su sa jako malo ljudi. Ispostaviće se da su njena sestra Džun i sestrina partnerka znale šta se dogodilo. One su bile čuvarke tajne.

Pametna indijanska devojčica ide u školu, raste u atmosferi u kojoj ima malo životne radosti. Majkine stalne glavobolje se pripisuju nesrećnom iskustvu sa gubljenjem beba. Rubi/Norma ima čudne snove. Zapravo njena sećanja na biološku porodicu vaskrsavaju u njenim snovima. Ona izmišlja svoju drugaricu koju zove Rubi i njenog brata Džoa. Kao malena piše dnevnik kome poverava svoje snove. Odrasli negiraju njene snove, tvrde da svi imaju čudne snove i da to nema veze sa realnošću.

Kao studentkinja posmatra demonstracije Indijanaca u Bostonu gde studira. Jedan Indijanac iz daljine je prepoznaje i zove glasno „Rubi, Rubi...“ Povorka protestanata ih razdvaja a tetka Džun koja je uz nju je odvlači. Bio je to Ben. On je preneo porodici da je video Rubi, da ona jako liči na majku, da je lepa... Porodica sumnja. Veruju da on pokušava da uteši majku i Džoa.

Rubi/Norma ima unutrašnje osećanje da sa porodičnom pričom nešto nije u redu. Konstatuje da ne postoje njene slike pre napunjene četiri godine. Onda ostale slike porodice nestaju. Zaključuje da je usvojeno dete. Pre toga joj brak sa čovekom koga voli propada. Izgubila je bebu. Uverena je da će joj se događati isto kao njenoj majci. Ne želi da ponovi mrak koji je njenu majku uzeo pod svoje i raskida brak. Radi kao učiteljica. Ljudi oko nje primećuju njenu boju kože koju porodica pripusuje nekom daljem rođaku Italijanu. Ona će na groblju kad sahranjuju svog oca shvatiti da taj rođak Italijan uopšte ne postoji.

Ubrzo po smrti muža majka upada u demenciju. Norma je smešta u dom. Majka umire. Umrla je i partnerka tetke Džun. Džun vrišti i priznaje svu priču koju su svi godinama skrivali od Norme. Ali, da bi se opravdala, Džun pomaže u potrazi za biološkim roditeljima Norme/Rubi. I njena pomoć je važna. Pregleda novine, pronalazi vest o smrti Čarlija. U članku se pominje da je ista porodica ranije ostala bez devojčice Rubi. Posle se sve odvija samo po sebi.

Rubi se vratila svojoj porodici i, osim oca i Čarlija, pronalazi sestru Mej i braću Bena i Džoa. Džo će ubrzo umreti ali činjenica da je napokon ugledao voljenu mlađu sestru, da je uz njega i njegova ćerka, ispunjavaju mu srećom poslednje dane. Propušteno se ne može vratiti, ali kao da je nebo napravilo životnu ravnotežu u životima aktera romana. Iz porodičnih priča ove indijanske porodice oseća se da im je upravo ta ravnoteža bitna.
 
Autor: Nadežda Radović
Izvor: Danas