Rafael Žordano beleži još jedan uspeh. Nakon knjige „
Drugi život počinje kada shvatiš da imaš samo jedan...“, ona nastavlja u istom maniru ovim podjednako privlačnim romanom u kome malo dodatne poezije i nije naodmet!
Artur živi u varošici po imenu Mon Veni sa svojom majkom Đulijom. Kada je napunio četrnaest godina, njegov otac je otišao sa drugom, „koja mu je za samo nekoliko nedelja ukrala i razum i srce“. Tinejdžer je tada sa prijateljem počeo da se bavi uličnom umetnošću, dok je njegova majka zarađivala kao kreator mirisa za proizvode za ličnu higijenu.
Ali jednoga dana će neobična radnja sa nazivom
Bazar tufnaste zebre privući pažnju tinejdžera. Bazil, vlasnik
Bazara, odlučio je da se vrati u Mon Veni, gde je odrastao, i da u svojoj prodavnici ponudi predmete bez ikakve stvarne upotrebne vrednosti, osim što golicaju maštu i kreativnost i podstiču na odvažno razmišljanje. Radi se o pronalascima „na pola puta između umetnosti i filozofije“, kako on to objašnjava Odri, novinarki lokalnog lista, zaintrigiranoj njegovom radnjom. Ali priča o Bazilovoj prodavnici na kraju neće zauzeti planirane dve stranice jer je Luiz Mortej, glavna urednica, krenula u obračun, smatrajući da je ova radnja suviše originalna da bi mogla ispravno da posluje. Ona već ima dovoljno preokupacije, pokušavajući da se dočepa grafiti umetnika koji se ustremio na predizborne plakate, da bi još i ovom čudaku pravila gratis reklamu. Od svoje pripravnice očekuje da jednostavno nađe drugu temu. Sa traumom koju vuče iz detinjstva provedenog u okruženju umetnika bez prebijene pare, Luiz je i osnivačica udruženja
Civilissime, te odlučuje da o svemu donese sud tako što će otići na lice mesta. Njeni strahovi će se ubrzo pokazati osnovanim, jer se po ulasku u radnju susreće licem u lice sa Arturom, koga je uhvatila na delu dok je uništavao javnu zgradu svojim sprejevima.
„Po mišljenju Luiz Mortej, taj momak je tipičan proizvod neodgovornog vaspitanja, a Bazil oličenje popustljive odrasle osobe koja mlade gura na stranputicu, ubeđena da im pomaže. Podstičući dekadentne aktivnosti, kao što je crtanje grafita, koji su navodno zabavni i neodoljivi poput bombona, on podstiče njihov pogrešan pogled na život i stvarnost, umesto da im kaže kako bez truda i rada ne može da se uspe...“
Ona ne zna da je Bazil već svuda raširio svoj virus promene. S druge strane, Luiz će upotrebiti sve svoje moći da onesposobi uticaj
Bazara.
Uznemiren, ali daleko od poraženosti, Bazil nastavlja da stvara i ohrabruje kreativnost. On uvodi Đuliju u projekat čulnog detonatora, predmeta sposobnom da širi mirise povezane sa sećanjima i određenim emocijama. Ta ideja će ih, na Odrinu žalost, zbližiti.
Rafael Žordano nastavlja istim stilom, započetim u knjizi „Drugi život počinje kad shvatiš da imaš samo jedan...“, kojim lagano prepliće savete o ličnom razvoju i veoma prijemčivu fikciju. Poput poruke slogana:
Samo smeličanstveno!, ona ima tu sposobnost da u svojim likovima, a time i u čitaocima, razvije želju za promenama, kreativnošću, stvaranjem. I mi ćemo je u tome rado pratiti!
Izvor: Babelio
Prevod: Marko Banković