VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Adresa“ – Otkrivanje slojeva grada

O čemu sve govore istorije naših gradova – i u kojoj meri su priče o gradovima zapravo i priče o nama? Koliko adrese na kojima živimo i ulice kojima svakodnevno prolazimo utiču na naš karakter, našu građansku prirodu i u kojoj meri danas važe reči Duška Radovića o tome da svako ko je imao sreće da se probudi u Beogradu može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu te da bi svako insistiranje na još nečemu bilo neskromno?! Razmišlja o tome, svakako, i Vladan Todorović, dokumentarista u Muzeju pošte, junak najnovijeg Velikićevog romana „Adresa“ koji je, pogađate već, roman o Beogradu. Kao dobri duh grada, Todorović se još od detinjstva bavi arheologijom svakodnevice u kojoj svako malo iskrsavaju slojevi vremena – nataloženog u iskustvu i sećanju grada. Šetajući ulicama i parkovima Beograda u kom je rođen i kojim su opcrtane i intimne koordinate njegovog života, Todorović se javlja kao šetač ne samo kroz prostor već i kroz vreme. On, u prepoznatljivom velikićevskom postupku duplih slika, istovremeno vidi današnji ali i Beograd kakav je bio nekad – baš kao što podjednako sluti kako bi grad mogao izgledati u budućnosti. Krećući se putanjama kojima su pre njega koračali Kelti, Rimljani, Vizantinci, Turci ili Austrijanci – jednako koliko kroz današnji, kreće se i kroz mitski, vanvremeni i nadvremeni Beograd. Tonući u san on pod vlastitim prozorima doslovno može da čuje zveket oružja rimskih legionara koje je 86. godine car Domicijan iz Dalmacije premestio u tadašnji Singidunum...

Promiču kroz Velikićevu knjigu i Mihail Bulgakov i Volt Vitmen, i Ljermontov i Harms, ali i Bora Stanković i Ivo Andrić, Danilo Kiš i Milorad Pavić, Ivo Ćipiko i Marko Ristić, Risto Ratković i Dragomir Brzak, kao i mnogi drugi pisci i istorijske ličnosti – pošto Vladan Todorović hoda i kroz njihove živote. Kao što se saživeo sa gradom Velikićev junak uobičava da svake godine na svoj rođendan izabira po jednog pisca kojeg voli, ostvarujući vlastiti fantazam življenja njihovih poslednjih godina. Takođe, kad smo kod fantazama, Todorović ima još dva velika neostvarena – prikupljajući građu za imaginarnu knjigu o Gradu, on mašta i o trajnoj postavci izložbe Šetnja Beogradom na kojoj bi, poput mesinganih kocki u trotoarima Beča sa upisanim imenima Jevreja koji su sa tih „Adresa“ odvedeni u nacistička stratišta, popisao sve one nevine žrtve pale u odbranu grada i njegovog duha, koje svaka vlast svesno prećutkuje.

Među piscima koji su u Velikićevoj knjizi najprisutniji i koji su, na neki način, na nju najviše i uticali, svakako je Boško Tokin, avangardni umetnik, filmski kritičar i pisac romana „Terazije“ iz 1932. koji mnogi, pa i sam Velikić, smatraju prvim modernim romanom u srpskoj književnosti. Što je važnije, „Terazije“  su ujedno i prvi, do danas prilično usamljen, roman o Beogradu! Pišući predgovor za izdanje ovog romana iz 2015. Velikić na neki način najavljuje upravo „Adresu“: „'Terazije' su roman u kom nalazimo i ovaj naš, današnji Beograd, grad kojim žare i pale ratni profiteri. Tokom poslednjih četvrt veka stasala je čitava jedna klasa (da ne kažemo rasa) kriminalaca, od svakojakog bašibozluka do sive eminencije koje kreiraju politiku, navodno, suverene države“. Kao što na stranicama „Terazija“ nalazimo današnji  – tako i u „Adresi“ srećemo Beograd i iz vremena Boška Tokina. Ukoliko je književnost uvek dopisivanje – možemo reći kako romanom „Adresa“ Velikić na neki način dopisuje upravo ovu, neopravdano zaboravljenu Tokinovu knjigu. Nažalost, isti je ostao i Beograd – sa sličnim političkim intrigama koje rezultiraju ukidanjem moralnih normi u ime lažne dobrobiti naroda i novovarvarskom destrukcijom koja preti da trajno naruši vizuelni i urbani identitet grada.

Velikić piše o nestajanju jednog vremena i njegovih vrednosti koje, iako su se činile neprolaznim i večnim, svakodnevno izmiču pod terorom svakodnevice i činjenicom da su Grad okupirali najgori. Kao reprezent tih vrednosti, svojevrstan arhivator urbanističkog ludila koje je zaposleo grad javlja se Margita Gita Šoškić, predsednica kućnog saveta u zgradi u kojoj Velikićev junak živi kao dosledna borkinja protiv novovremene urbanističke mafije. A upravo ta urbanističko-politička mafija, i događaji koji su u 2018. obeležili nestajanje Beograda kakav smo do sada poznavali – počev od rušenja u Hercegovačkoj ulici do devastacije i rušenja Železničke stanice (izgrađene još 1884) u ime sablasnih kulisa Beograda na vodi kog Velikić naziva nebuloznim projektom razbojničke družine, koja pljačka i ubija grad. Pojavljuju se u Velikićevoj knjizi u ulozi gradobranitelja i novinar Teofil Pančić kao i arhitekta Dragoljub Bakić – svedočeći o tome da smo kavafijevske varvare nažalost „izabrali“ sami: Strašne sile obrušile su se na Beograd. Ne opsedaju ga spolja, već iznutra. U vremenu kada javnih intelektualaca imamo sve manje i kad je prostor za kritičku misao suženiji no ikad – Velikićeva knjiga poseduje i aktuelnost, donekle nagoveštenu u „Isledniku“, koja u „Adresi“ esejističkim partiturama poprima obrise političkog traktata pisanog u odbranu Grada, podsećajući nas na čuvenu misao da u vremenima velikih istorijskih destrukcija intelektualci i pisci naprosto nemaju pravo na ćutanje.

Ipak, kako se ne bi stekao utisak da je „Adresa“ politički pamflet – na način na koji su to, recimo, sasvim legitimno, noviji angažovani romani Svetislava Basare – pobrinuo se prepoznatljiv velikićevski jezik. Njegove meandrirajuće rečenice, jezička preciznost i stilska izbrušenost, smenjivanjem širokih planova i minucioznih kadriranja, „Adresu“ čine i romanom koji raskošno svedoči o Velikićevom književnom majstorstvu. Za one pak koji u literaturi prevashodno traže priču – tu je životopis Vladana Todorovića, još jednog od junaka Dragana Velikića koji pokušava da ostvari drugačiji život. Osim što, dok ga samerava koracima, oseća Beograd kao živo biće – Vladan je i nesnađen, i roditelj, i osobenjak, i muškarac koji rešava da prekine izvesnost lošeg braka sa suprugom Snežanom, odustajući od životne strategije večitog prepuštanja. Izašavši iz svog prethodnog života kao iz hotela, suočen sa sobom, rešava da ostatak života proživi onako kako je zaista hteo. U tom času ga i srećemo u romanu „Adresa“  kada kupuje stan u zgradi broj 23, lociranoj preko puta Tašmajdanskog parka zajedno sa čitavom njegovom pred/istorijom: „'Adresa' nije samo kvadratura, štaviše, ona je najmanje prostor omeđen spoljnim zidovima stana. 'Adresa' je čitav kontekst: haustor, stubište, lift, podrum, dvorište. 'Adresa' je komšiluk. I sav onaj prostor koji okružuje zgradu. Ući u stan je kao ući u brak. Najmanje je iznenađenja na prvi pogled. Tek kasnije se otkrivaju nedostaci. Ali bolje je u miraz dobiti i ludog rođaka, nego imati sumanutog komšiju…“ Svojevrsno razrešenje Todorovićev život dobija strasnom vezom sa Vidom Bačić, nastavnicom solfeđa. Vladan konačno otkriva erotski i životni sklad za koji je dugo tragao: „Doživljaji u zrelijim godinama intenzivniji su zbog nevidljivog nasleđa. Iskustvo uzbuđuje više od nevinosti“.

Unekoliko kompleksnija od prethodnih Velikićevih romana, za čitaoca možda zahtevnija, „Adresa“ je knjiga koja je upravo danas bila itekako potrebna – kako samom piscu tako i nama kao čitaocima i građanima, s podrazumevajućom nadom da će, kada je budemo čitali kroz par godina, i vreme i događaji konzervirani u njoj biti amblematsko svedočanstvo o našoj ružnoj prošlosti u kojoj smo (nadajmo se privremeno) zaboravili na večitu dužnost gradobranitelja.

Autor: Novi Nebojša Milenković
Izvor: Danas


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
 manastir roman o novim svetinjama laguna knjige „Manastir“ – roman o novim svetinjama
15.11.2019.
Iako naslov nesumnjivo aludira na tradicionalizam, roman „Manastir“ Milomira Đukanovića potpuna je suprotnost bilo kakvim tradicijama, jer ne samo što se kroz moderni (tačnije: postmoderni) književni ...
više
makedonski pisac goce smilevski mi, zaboravljeni laguna knjige Makedonski pisac Goce Smilevski – Mi, zaboravljeni
15.11.2019.
Odrastao je u sirotištu, sa roditeljima i sestrom, a čitajući Frojda, Spinozu i Handkea u dečačkim godinama, izgradio je jedinstveni stil u pisanju i otkrivanju ljudske duše. Junacima sopstvene mlados...
više
nagrada za najlepšu ljubavnu pesmu lenkin prsten ivanu negrišorcu laguna knjige Nagrada za najlepšu ljubavnu pesmu „Lenkin prsten“ Ivanu Negrišorcu
15.11.2019.
Pesma „Ko je to u nama?“, Ivana Negrišorca izabrana je kao najlepša u protekloj godini. Nagrada „Lenkin prsten“ je književna nagrada koju je ustanovio Dom kulture u Srbobranu 2006....
više
 biblija ili sveto pismo neoliberalizma laguna knjige „Biblija“ ili Sveto pismo neoliberalizma
14.11.2019.
Promocija nove knjige Nenada Rackovića „Biblija“ održana je 13. novembra u Dorćol Platzu. Pored autora, o knjizi su govorili pisci Dragan Velikić i Marko Vidojković, i urednice u Laguni Mina Kebin i J...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.