Prikaz Presfildovog „Ratnika“: Roman o opasnosti, izdaji i ljubavi

U romanu „Ratnik“ autor iznosi priču koja je toliko ubedljiva i bogata detaljima da ćete u potpunosti uroniti u vreme dešavanja priče i kulturu koja je u njemu opisana, ali i biti zaokupljeni opasnostima u kojima se nalaze glavni junaci. Autor ima predivan stil pisanja, obavio je impresivno istraživanje, a dramski momenti u knjizi, i pored toga što većina čitalaca zasigurno zna kako se neki događaji završavaju, iznenađujuće su snažni. Dok naši likovi putuju drevnim svetom, oni istražuju granice prijateljstva, odanosti, revnosti, preobraćenja, ljubavi i otkrivaju šta to znači biti ratnik.

Ovo je prvi roman Stivena Presfilda od 2011. godine i govori o tome kako je apostol Pavle poslao pismo u Korint po Mihajlu, pismo koje će čitaoci sigurno prepoznati kao biblijsku poslanicu Korinćanima, i o njegovoj nemoj ćerki Rut. Telamon je bivši legionar, počasno oslobođen službe, koji treba da pronađe Mihajla i Rut, presretne subverzivno pismo i odvede ih Rimljanima.

On je savršen čovek za ovaj posao. Pošto je ceo svet u potrazi za njima, ovaj naizgled jednostavan zadatak pretvara se u putovanje koje je mnogo više od običnog – postaje putovanje koje otvara nove vidike i koje vodi ka obraćenju.

Roman počinje pričom o Telamonovoj hrabrosti i kako je ona motivisala mladog Davida da mu postane šegrt. Telamon i David kreću na put kako bi pronašli „najopasnijeg čoveka u Palestini“, i na tom putovanju će doživeti mnogo dogodovština, a pre svega opasnost, izdaju, ljubav. Nešto što je počelo kao tipičan zadatak lovca na glave promeniće živote svih aktera.

Telamon nije samo čovek koji je učestvovao u ratu – on je zaista pravi ratnik. To je čovek koji je oblikovao svoj pogled na svet na osnovu obuke koju je prošao i poseduje mens bellator, „ratnički um“. Telamon podučava Davida kako da se bori, ali njegove lekcije uključuju i mentalni trening. U toku putovanja Rut takođe uči. A lekcija koja treba da savlada jeste da ovi naizgled različiti ideali nisu nekompatibilni. U stvari, oni imaju odnos jina i janga. U jednom momentu Telamon kaže Mihajlu: „’Pitao si me’, reče on nazarenu, ’kom se bogu klanjam. Klanjam se boginji. Najstarijoj, najiskonskijoj od svih, koju moji sunarodnici zovu Erida. Borba. Sve se rađa usred borbe, čak i sama zemlja, i sve usred borbe i umire.’“

Svaka osoba koju Telamon susreće dovodi u pitanje njegov pogled na svet. Jedna od najupečatljivijih scena završava se tako što se zapilji u Rut i ostale i kaže: „Ko si ti? Ko ste svi vi? I kako se, mračnog mi puta u pakao, moj život tako upleo s vašim životima?“ Nedugo nakon toga, očigledno je da doživljava preobraćenje. Kada su ga upitali šta namerava da uradi sa pismom, on odgovara: „Šta god da ovo dete zapovedi, izvršavaću.“

U ovom romanu autor je poprilično lako utkao istorijske činjenice u ubedljivu priču (na svakom koraku možete naći elementi kulture Rimskog carstva iz prvog veka), i napisana je tako da stalno priželjkujete da otkrijete šta se to krije u tom misterioznom pismu. Pismo se svuda pojavljuje bez obzira na to gde nas knjiga odvede. Za savremenog čitaoca koji tačno zna šta u njemu piše, ovo bi moglo da deluje antiklimaktično. Međutim, to nije slučaj sa ovim romanom – saznaćete na kraju sve pojedinosti. Međutim, iako ste ga čitali ili čuli bezbroj puta ranije, Presfild je stvorio živopisan kontekst putem koga je pokušao da dočara zašto je to pismo napisano i u kom ključu ga treba čitati.

Neizmerno sam uživao u „Ratniku“. Istorijska pozadina, način pisanja i intrigantna tema nateraće vas da ovu divnu knjigu pročitate više puta. Velika preporuka svima.

Autor: Džon Vina
Izvor: bookreporter.com
Prevod: Kristijan Vekonj