VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz nagrađenog romana „Poslednji od nas“

Od bomardovanja Drezdena do Njujorka šezdesetih godina, „Poslednji od nas“ je knjiga koja se ne ispušta iz ruku.

Evo romana kakav se retko javlja u Francuskoj: što će reći, jedva da je francuski, više je „palp“, feljtonistički, gotovo američki. Adelaid de Klermon-Toner je završila studije na Ekol normal superijer, a onda bila na čelu magazina Point. Između francuskih monarhija i kraljevskih sujeta, duh koji je navikao da pažljivo barata genealogijama može samo da istražuje podjednako brižljivo arhive 20. veka. I upravo je u taj ambijent autorka smestila radnju svog romana.

I eto nas u Njujorku krajem šezdesetih godina. Jedan mladi građevinski preduzetnik, Verner Zilh, o svom poreklu zna samo to da je rođen 1945. u Drezdenu, da mu je majka bila u stravičnim u porođajnim mukama neposredno posle bombardovanja. Iako su ga usvojili i odgajali skromni i prilično osrednji Amerikanci, njegov temperament savršeno se slagao sa vremenom u kojem je devojački ponos izvirao iz seksualnog buntovništva, pre nego iz vrle četitosti. To je vreme Vorholove i Hednirkosve Velike Jabuke, u kojem defiluju junakinje nalik onima iz romana Trumana Kapotija, koje naginju hipi stilu, jedu tofu iz tibetanskih zdela, umotane u šalove sa resama, i puše opijum do sitnih sati. Naslednica u koju se mladi Zilh zaljubljuje najviše liči na Bejbi Džejn Holcer, koja je bila jedna od prvih zverki vorholovske faune: gizdava spoljašnjost, a veliki lom i haos iznutra. Ali bezbrižni preduzimač će se duboko potresti kada bude saznao da je njegov biološki otac radio 1944. godine u Penemundeu uz Vernera fon Brauna, koji je bio glavni inženjer-izumitelj raketa za Treći Rajh, a kasnije i direktor programa Apolo koji je poslao Amerikance na Mesec. Tu čitalac počne da se pita šta je, zapravo, autorkina namera. A namera joj je, kao što kažu Anglosaksonci, da joj roman bude page turner, da se ne ispušta iz ruku, da se u njemu otvaraju zavodljive smernice i događaju obrti koji nas drže prikovane za knjigu sve do srećnog epiloga – u Hemptonsu, naravno.

Francuske spistateljice hvalimo kad nam ne nameću priču o svom uzbudljivom životu, kad umeju da „ostave kola u garaži“, i drže se samo fikcije. Adelaid de Klermon-Toner mora da je gledala na DVD-u „Maratonca“, film o starim nacistima koji su u to doba još mogli da naude Njujorku. Ona zna da je postojalo vreme kada đavo nije nosio Pradu, već  zelenkasto-sivu uniformu. Autorka nam vrlo vešto opisuje jaz koji deli dve epohe : četrdesete godine su bile obeležene tragedijom i oslobođenjem, a šezdesete hedonizmom i jednakošću. Ova romaneskna granata silovito opaljuje, funkcioniše na stranim jezicima, naštelovana je i brza kao skupocen auto. Šta narodu treba više?

Autor: Mark Lambron, Francuska akademija
Napomena: roman „Poslednji od nas“ dobio je Veliku nagradu za roman Francuske akademije
Prevod: Ivana Misirlić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
istorija je učiteljica života laguna knjige Istorija je učiteljica života
12.11.2019.
Od kad se piše i čita, piše se i čita o važnim događajima iz prošlosti kako bi nove generacije mogle da iskoriste ovo iskustvo u budućnosti. Knjige sa istorijskom tematikom – bilo da pripadaju žanru i...
više
 trka za spasenje romanova zbog čega niko nije spasao nikolaja ii i njegovu porodicu  laguna knjige „Trka za spasenje Romanova“: Zbog čega niko nije spasao Nikolaja II i njegovu porodicu?
12.11.2019.
Kada je u martu 1917. abdicirao, car Nikolaj II je već bio odbačen od svih. Njegov boravak na ruskom tronu obeležili su katastrofalni rat sa Japanom 1904, „Krvava nedelja“ 1905. kada je carska vojska ...
više
priče o rečima reči u pričama laguna knjige Priče o rečima – reči u pričama
12.11.2019.
Iako prvi put objavljen daleke 1818. godine, „Srpski rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića ostao je do danas nepresušna riznica u kojoj svaka generacija može iznova otkrivati dragocena značenja koja se ...
više
prikaz romana istorija nasilja zatočenici nemoći i nasilja laguna knjige Prikaz romana „Istorija nasilja“ – Zatočenici nemoći i nasilja
12.11.2019.
Luj Eduar (rođen 1992) francuski je pisac koji je svoj roman pisao kad mu je bilo dvadesetak godina, te je bilo šokantno otkriti da piše o francuskoj provinciji s početka 20. veka: neobrijani, smrdlji...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.