Zamislite kako bi izgledao svet kada bi svi ljudi činili samo dobra dela! Zamislite da postoji svet u kojem dobrota za sobom povlači još dobrote, kao kada domine obaraju jedna drugu! U takvom svetu bih voleo da živim. A vi? Pitate se sigurno da li je to moguće. Reći ću vam – jeste, moguće je. Takav svet stvorila je
Ketrin Rajan Hajd u svojoj knjizi „
Oduži se dalje“.
Ovaj roman govori o dečaku Trevoru. On živi sa majkom u malom kalifornijskom gradu. Ketrin Rajan Hajd nam ne predstavlja idealnu porodicu, već naprotiv, govori o problemima koji muče mnoge današnje porodice svuda u svetu. Trevorova mama se leči od alkoholizma. Otac ih je ostavio i ne mari mnogo za njih. Trevor je izuzetno pametan dečak, ali ne nalazi društvo među svojim vršnjacima.
Uzbudljivi deo knjige kreće u učionici rečenicom koju izgovara Trevorov nastavnik: „Smislite neku ideju koja će promeniti svet i sprovedite je u delo!“ Da, da, lepo ste pročitali – uzbuđenje kreće sa domaćim zadatkom! To me je podstaklo da odlutam duboko u svoje misli. Kako to može da se promeni svet? Da li ste ikada razmišljali o tome? E pa, Trevor je imao ideju. Ta ideja se zvala
Oduži se dalje. Očarala me je! To bi moglo stvarno da promeni svet. Neću vam odati tajnu o čemu se tačno radi, da vam ne pokvarim uživanje u knjizi.
U ovoj knjizi vas ne čeka samo to, već i ljubavni zaplet između Trevorove mame Arlin i njegovog nastavnika. Arlin ostaje sama i mora da otplaćuje kombi i sve ostalo. A uskoro je usrećuje nešto što nikada nije očekivala. Bio sam oduševljen kako nešto tako jednostavno može da funkcioniše i da ljude stvarno čini boljim. Sve vreme dok sam čitao knjigu, verovao sam da ljubav može spasti svet. A da li je stvarno tako?
Kada sam stigao do poslednje strane, bilo mi je žao jer me je sa svakom novom stranicom čekala nova avantura ili pitanje za razmišljanje.
Ovu knjigu preporučujem onima koji razmišljaju o tome kako da promene svet i koji nikada neće odustati od svog plana. Možda bi ceo svet mogao da se ugleda na ovog dečaka. Preporučujem knjigu i odraslima. Lepo bi bilo da malo zastanu i oslušnu nas – decu, imamo mi mnogo toga da kažemo.
Autor: Sergej, 12 godina