Prikaz mladih kritičara: „Naslednica vatre“

Od ove knjige nadalje, ovo više nije serijal o devojčici koja je uspela da preživi zatvor i opasno nadmetanje i sada živi u zamku kao bogatašica (iako je to skoro uvredljivo uprošćavanje radnje). Sada ovo postaje priča o budućoj kraljici koja će vratiti ono što joj pripada. Koliko god je to koštalo.

Selena Sardotijen je naša glavna glavna junakinja (zato što ima jedno pet glavnih likova), mada nam je sada poznata i kao Elin Ašriver Galatinijus, naslednica trona Terasena. Dok je ona u Vendlinu, kako bi izvršila jedan od poslova koje joj je kralj dodelio, nailazi na Rovana, drevnog feja koji služi njenoj tetki Mev. On je uči o njenoj magiji i kontrolisanju njenog fejskog obličja kako bi povratila svoj tron.

Za to vreme, u Staklenom zamku, Dorijan upoznaje vidarku Soršu koja je ćutljivo lečila naše junake od svih rana i otrova koji su ih mučili u prethodnim knjigama. Dok su Kejol i Dorijan u ne baš idealnim odnosima, na dvor dolazi Edion, Vuk Severa, kraljev ozloglašeni vojskovođa i polu-fej (koji je jedan od, ako ne i najbolji lik u celom serijalu – protiv toga neću prihvatati nikakve argumente). Ono što skoro niko ne zna jeste da on pomaže pobunjenicima da dobijaju informacije i dižu vojsku dok se njihova kraljica Elin ne vrati. Pored njih, upoznajemo se sa novim likovima i jednim novim glavnim likom – Manon, naslednicom veštičjeg klana Crnokljunih. Crnokljuni i Manoninih Trinaest najboljih veštica, zajedno sa Žutonogim i Plavokrvnim vešticama, imaju priliku da se opet vinu u nebo, na smrtonosnim vivernima, kao vojska kralja Adarlana kako bi mu pomogle u ratu koji predstoji.

U ovoj knjizi postaje jasnije šta nas čeka do kraja serijala: svrgnuće kralja Adarlana s vlasti i povratak magije na Erileju. Rat se ne baš tajno sprema, i to je mnogima očigledno. Pobunjenici strpljivo čekaju povratak svoje kraljice dok ona savladava svoju godinama netaknutu magiju uz pomoć naizgled hladog i nepristupačnog fejskog princa Rovana, koji ima upadljivu tetovažu na starom jeziku o kojoj se šapuće po skrivenim kucima. Kroz Manon i učenje o tradicijama i moćima njenog naroda dobijamo novi pogled u veštičji svet i koliku će opasnost one napraviti našim junacima, kao i to koliki su izgledi da će izdati kralja i pomoći Seleni da ga svrgne s vlasti (nadam se da su veliki zato što nisam spremna da se odreknem naših veštica). Upoznaćemo se i sa „podzemnim“ svetom pobunjenika koji spremno kuju zavere uz pomoć Kejola i Ediona, dvoje ljudi veoma bliskim kralju. Na samom dvoru Dorijan konačno upoznaje stidljivu vidarku Soršu koja je uspešno lečila njega, Selenu, Kejola, pa čak i Lakonogu, Seleninog psa. On joj slučajno otkriva svoju magiju, te mu ona pomaže da nađe način da je „blokira“ ili da makar ublaži njenu moć.

Pomalo je teško pisati prikaz kada se u ovoj knjizi odvijaju četiri trenutno nepovezane radnje, jer nekako moram da pričam i o vešticama, i o pobunjenicama, i o Seleni/Elin i, na kraju, o princu i vidarki Sorši. Zato sam pokušala da što bolje objasnim radnju ove knjige, koja je bezmalo komplikovana, ali i beskrajno zanimljiva. Ona nam otvara vrata ka onome što će se dešavati u ostatku serijala. Osim toga, spisateljica je postigla pun pogodak u opisivanju prelepih predela, užasavajućih čudovišta (bilo ljudskih ili magijskih) i proširivanju magičnog sveta u kom naši junaci žive. Takođe, princ i Kejol skoro da i ne pričaju, a Selena boravi u magičnoj šumi na drugom kontinentu. Oni su svi međusobno udaljeni, pa takođe možemo da vidimo kakvi su kada ne mogu direktno da utiču jedni na druge. Upoznavanje sa novim likovima je pravo „osveženje“ u priči, što je definitivno plus.

Od naizgled sporog početka, pa do divnog, ali i jednako strašnog i neizvesnog kraja, ova knjiga nam otkriva mnogo toga – ne samo mračne mogućnosti koje mogu da zahvate Selenin svet nego i mnogo, mnogo zanimljivije i daleko više iščekivane stvari. Možda ćemo i saznati kako je Selena postala ono što jeste, šta se dešava telima koje ona i Rovan nalaze na raznim obalama i čemu služi ono kamenje na prstenovima koje nose mnogi kraljevi „prijatelji“...

Autor: Tisa, 13 godina