Prikaz mladih kritičara: „Mačak koji je spasao knjige“

„Mačak koji je spasao knjige“ je veoma interesantna priča japanskog pisca Sosukea Nacukave. „Knjige su planine“, saznaćete u knjizi. Pitate se zašto? Planine su zato što je svaka knjiga vrh koji treba osvojiti. Pojedine izgledaju neosvojive, a kada to ipak ostvarite, osećate se veoma ponosno.

Da li ste bili nekad u situaciji da se nađete sami u praznoj knjižari punoj polovnih knjiga? Upravo se to u ovoj knjizi dešava dečaku Rintaru, kojem deka umire. Dečak se zatvara u dekinu knjižaru Nacuki. Prestaje da ide u školu i da se viđa sa svima. Jednog dana dolazi mačak, sav u prugama. Iznenadilo me je to što ume da govori kad zatraži pomoć Rintaru da spasu knjige. Sada vam se po glavi mota pitanje kako to spasti knjige. Lepo. Postoje lavirinti. Da, i u njima su loši ljudi koji uništavaju knjige. Po mom mišljenju je najgore kada je u lavirintu jedan čovek sekao i kratio knjige. Zamislite samo to! Od same pomisli na to sam se naježio. Ostale lavirinte je Rintaro lako rešio i oslobodio knjige, dok se Sajo, njegova drugarica koja mu donosi domaći, nije uplela u neočekivani, četvrti lavirint. Rintaro je dobio ulogu spasioca. Mačak je shvatio da se sviđaju jedno drugom jer je ljubav nemoguće sakriti. Kraj je jako dirljiv. Mačak odlazi, a Rintaro je skuvao čaj i uz zvono na vratima čitao knjigu.

Ova knjiga mi se dopala zato što nas podstiče da volimo knjige i da ih što više čitamo. Nadam se da će vas ova knjiga podstaći da još više zavolite čarobne stranice pune slova, pošto je puna ljubavi, fantastike, knjiga. Zato je preporučujem svim knjigoljupcima i obožavateljima ljubavno-avanturističkih romana. Ova knjiga vredi svake pažnje i verujem da ćemo se sresti na kraju poslednjeg lavirinta.

Autor: Sergej, 14 godina