Već godinama nisam progutala neku knjigu kao što sam ovu. Za samo nedelju dana, u slobodnim trenucima koji bi mi se ukazali u nekoj od linija metroa, upoznala sam „Žuti svet“ Alberta Espinose. Bilo je to lagano i prijatno čitanje sa šmekom humora koji ume da probudi čitav roj refleksija nakon svakog od dvadeset tri otkrića do kojih je autor došao pošto je deset godina bio bolestan od raka.
Oduvek sam smatrala da se sreća pronalazi u najpraznijim čašama, samo je treba naći. Ali odista mi nikada ne bi palo na pamet da postoji osoba koja je u stanju da izvuče toliko koristi, saznanja i pozitivne energije iz raka. Albertova prozna građevina kao posledica jedne bolesti takvog kalibra, ispostavlja se kao primer koji se mora slediti u suočavanju sa svakom neprijatnošću koju nam život priredi.
„Žuti su osobe koji daju smisao našem života u kojem postaju partneri i prijatelji“, piše Albert Espinosa. Žuti svet ne može da bude objašnjen posredstvom nikakvog škrtog pravilnika. Posredi je svet koji, kad ga upoznaš, deluje lagan i jednostavan ali se iza fasade krije mnoštvo stvari o kojima se mora razmišljati i koje se moraju naučiti. Najvažnije od svega jesu „žuti“, osobe koje su u nekom trenutku prošle kroz naš život i dale mu određeni smisao. I, izvesno je, iako ti sada sve ovo možda zvuči odveć komplikovano i strano, sigurna sam da će kad pročitaš knjigu samo početi da ti nadolazi u um poneko žuto ime i lice koje si već upoznao.
U najistaknutija otkrića ovog žutog sveta spada prihvatanje gubitka kao nešto pozitivno i potreba da se zaboravi reč „bol“. Oduševljavaju me i trik kojim spoznaješ da li voliš izvesnu osobu i pet dobrih pitanja dnevno. Ali nemoj misliti da je sve tako jednostavno kao što zvuči; kako bi umeo da prikladno primeniš ova nova saznanja moraš da pročitaš knjigu, promišljaš, ponovo je pročitaš i uneseš u sopstvenu svakodnevicu. Jer saznanja služe tome, da pređu u stvarnost, kao što je slučaj i sa snovima. „Ako veruješ u snove, oni će nastati“– Albert Espinosa.
Ne, ovo nije knjiga za samopomoć, već štivo sa autobiografskim nanosima u kojem Albert daje konkretne oblike saznanjima koja je stekao u godinama kada se borio protiv raka. Posredi je nova forma sagledavanja sveta, prepoznavanje žutih koji ti mogu ispuniti život i sa kojima valja provesti što više vremena i rezimirati ga. I ovo je, nadasve, knjiga u kojoj se tabui poput raka i smrti pokazuju onakvima kakvi jesu, kao deo života. Gubljenje straha od smrti, sopstvene i tuđe, mogućnost razgovora o njoj i njenog viđenja kao sastavnog činioca života, bez sumnje je šlag na tortu ovog u potpunosti preporučljivog bestselera.
Kad ga pročitaš, možeš se dati u potragu za žutima ili pak ne, čak možeš da primeniš izvesne autorove savete kao onaj o dnevnoj hibernaciji, ili onaj koji najviše obavezuje a tiče se pozitivnih slamčica (da, pozitivnih slamčica). Albert daje mnoštvu ideja konkretan oblik u knjizi i sigurna sam da će ti poneka od njih, ako ne i mnoge, biti od koristi. Za sebe sam zapisala nekoliko saveta koje ću pokušati da primenim u svakodnevici ali najznačajniji mi je utisak bezrezervnog divljenja osobama koje imaju tu moć da svojom beskrajnom vitalnošću prevaziđu sve prepreke, kao što je slučaj sa autorom ovog dela.
Na samom kraju se zahvaljujem Mariji, autorici bloga „Pogled tvog osmeha“, što mi je pozajmila ovu knjigu koju sam već godinama ranije bila stavila među svoje have to read.
Kako biste saznali više o ovoj knjizi i autoru, možete da odete na njegov zvanični sajt albertespinosa.com.
Autor: Laura Tuero
Izvor: Creative Mind
Prevod: Igor Marojević