U vreme kada zbog gorućih problema pokušavamo mladima da ukažemo na nevolje s kojima će se svet suočiti zbog globalnog zagrevanja, klimatskih promena i zagađenja okoline, svakako je dobra zamisao da kod dece, još od malih nogu, razvijemo zanimanje za prirodu i načine na koje ona funkcioniše i pruža nam svoje blagodati. Zasnovana na publici omiljenom, istoimenom Bi-Bi-Sijevom serijalu, „
Zelena planeta“
Lise Stjuart Šarp na tridesetak veličanstveno osmišljenih duplerica, oslikanih maštovitim i vrlo nadahnutim ilustracijama Kim Smit, otkriva nam skriveni svet u kojem biljke imaju čulo mirisa, ukusa, dodira i sluha, a neke, gle čuda, čak i „pričaju“!
Ova knjiga će vas pre svega naučiti da su biljke daleko više od gomile zelenog lišća koje lepo izgleda i proizvodi kiseonik za nas. Poput životinja, i biljke mogu da osećaju izvesne emocije – da uživaju ili da se plaše, mogu da slušaju i komuniciraju: kada u blizini čuju zujanje pčela, mogu da pojačaju proizvodnju nektara da bi ih privukle, ili da izbace na površinu toksine ako im, recimo, okolno drveće slanjem određenih supstanci u vazduh „kaže i dojavi“ da pristižu štetočine. Dakle, biljke su u stanju da brinu jedna o drugoj. A brinu, dakako, i o nama: osim što proizvode kiseonik (samo je osam stabala dovoljno da se obezbedi kiseonik potreban čoveku za godinu dana), one tokom rashlađivanja izbacuju i vodu iz lišća i time na nebu stvaraju čitave nevidljive reke vode, veće od bilo koje na zemlji, od kojih potom nastaje kiša.
To naravno nije jedino čime se biljke bave. Osim što životinje i insekte koriste da prenesu polen do drugih biljaka, tako što ih prvo privuku primamljivim bojama, slatkim nektarom ili opojnim mirisom, biljke, na primer, u tropskim šumama vode i stalnu borbu. Istežući se, krivudajući i uspinjući se po stablima višeg drveća, razne se puzavice svakodnevno bore za svoju porciju svetlosti u tami džungle i pritom se sukobljavaju s mnogobrojnim agresivnim biljnim i životinjskim vrstama. Neke rade čak i noću, pa svoje „poslastičarnice“ otvaraju i po mraku da bi što više životinja došlo po njihov medni nektar i po odlasku odnelo sa sobom njihov polen i tako ih oprašilo. Slađi lakše opstaju među tolikom zelenom konkurencijom. Druge biljke pak privlače mrave i bubice da bi ih potom u slast čalabrcnule i tako sebi pribavile hranu potrebnu za rast. Neke biljke čak privlače glodare svojim slatkim sokom, da bi se potom nahranile govancetom koje im životinje ostave kao poklončić, jer im je za napredovanje potreban azot.
Ova beskrajno ljupka knjiga ne izbegava ni osvrt na ekološke probleme (čak 70% prašuma danas se nalazi na svega nekoliko stotina metara od puteva ili oranica), vodi nas i do pustinja (gde se naše zelene prijateljice na najdomišljatije načine bore za vodu), s njom ćemo zagnjuriti i u vodeni svet (u kom neke zloćkaste biljke gledaju kako da vas pojedu, dok druge čak organizuju žurke za bubice sa sve raskošnim posluženjem), a saznaćemo i čime sve to biljke krate svoje vreme u različitim godišnjim dobima.
Iako namenjena deci i mladima, ova će knjiga podjednako oduševiti i odrasle čitaoce, i na kraju njenog čitanja ni jedni ni drugi neće više biljke gledati istim očima. Maštovita, čarobna i edukativna, a pre svega inspirativna, to je ona vrsta knjige koja će deci brzo postati nerazdvojni saputnik u odrastanju i sticanju znanja. I mogu da se opkladim da će vas naterati da zasadite bar jedan cvetić u saksiju ili da bar zalijete onaj hrabri maslačak što vam je ižđikao u dvorištu u pukotini sred betona.
Autor: Miroslav Bašić Palković