„Trka za spasenje Romanovih“ je šesta knjiga koju je Helen Rapaport, britanska rusistkinja i autorka nefikcionalnih knjiga veoma različitih tema, posvetila Rusiji, a četvrta u kojoj ona piše o stradanju naslovne porodice, koja je sa svojim precima držala tron preko tri veka. Autorka neformalno deli građu štiva na dva razdoblja: prvô zaprema period od krunisanja Nikolaja Drugog 1894. do njegovog prinudnog abdiciranja usled Februarske revolucije 1917. godine. U ovom delu knjige, spisateljica ukazuje na okidače sve opštije mržnje prema paru ruskih vladara, posebno prema supruzi Nikolaja II, Aleksandri. Unuka engleske kraljice Viktorije i srodnica nemačkog kralja Vilhelma jedna je od onih žena vrhunskih poglavara koje su učestvovale u nepopularnim odlukama sopstvenih muževa; da bi naišla na još veću omrazu, retko se pojavljivala u javnosti i malo s kim je komunicirala. Tek, pre no što će Nikolaj II abdicirati, u Rusiji je na delu autokratija, gubici vojske na Istočnom frontu sve su veći, a carski par odbija savete sa svih strana usmerene na spasonosno menjanje i labavljenje unutarnje politike. Otuda sledeća rečenica Helen Rapaport koja pojašnjava i najavljuje rečeni dvodelni pristup građi nije samo duhovita, nego i bezrezervno tačna: „Trka da se Romanovi spasu od samih sebe nije uspela; da li će sada moći da budu spaseni od osvete revolucije?“
U vreme kad se odvija radnja ove knjige, evropske kraljevske porodice – i poneka carska – bile su u dobroj meri u međusobnim srodničkim odnosima. (Stoga rodoslov Romanovih, i njihovih evropskih rođaka, predstavlja dragocen prilog izdanju.) Upravo zbog srodničkih odnosa, pojedini dvorovi, a pre svega britanski, pokušavaju da izbave Nikolaja II i njegovu porodicu iz Rusije. Međutim, Veliki rat još hara Evropom i spoljnopolitička situacija – ali i one unutar zemalja od značaja za ovu knjigu – stalno se menja. Tako se usled jačanja laburista, Britanija distancira od sopstvenih nastojanja da ruskom caru i njegovoj porodici i sviti obezbedi azil. U Rusiji pak revolucija još nije gotova, i Privremena vlada – koja je takođe nastojala da izbavi Romanove – slabi u odnosu na boljševike. Kao da nema dovoljno sopstvenih – pre svega ratnih – problema, Nemačka se od slavljenice nad abdikacijom u februaru 1917. pretvara u najzabrinutiju državu za sudbinu Nikolaja i njegove porodice. Međutim, u strahu da će za koji dan Česi i lokalni monarhisti preuzeti sibirski grad Jekaterinburg, gde su sticajem okolnosti završili Romanovi i deo njihove svite, boljševici 17. jula 1918. ujutro ubijaju Aleksandru i muža i njihovo petoro dece i četvoto članova posluge.
To što je većini čitalaca unapred poznat ishod života glavnih likova štiva, uopšte ne umanjuje uzbudljivost knjige Helen Rapaport. Štaviše, autorka uspeva da efikasno ukombinuje elemente svog istraživačkog rada sa građom poznatom odranije, ali ispripovedanom u maniru vrhunskih pisaca trilera ili detektivske književnosti poput Rejmonda Čendlera ili, u novije doba, Džejmsa Elroja. Drugim rečima, s obzirom na nove materijale koje donosi i na izdašno ali odmereno poistovećenje sa likovima knjige, „Trka za spasenje Romanova“ Helen Rapaport vrhunski je, i inovativan, izdanak narativne publicistike.
Autor: Domagoj Petrović