Prikaz knjige „Trinaesti Zec i Svevideće oko“

U svetu dečje literature postoji dobro utvrđena tradicija nevinih, zlostavljanih siročadi koja trpe okrutne postupke njihovih preterano zlih rođaka. Džejms, slavan sa svojom džinovskom breskvom, trpeo je strogo vaspitanje svojih tetki Gnjecke i Šiljke; Hari Poter je proveo dane pre Hogvortsa zaključan u sićušnoj sobi ispod stepeništa kod ujka Vernona i ujne Petunije. Glavni junak knjige „Trinaesti zec i Svevideće oko“ novi je član tog kluba.

Zec je, kao što naslov sugeriše, Trinaesti u dugoj lozi Zečeva. Njegov otac Zec dvanaesti, umro je nekih pet godina pre početka priče, ostavivši nesrećnog strica Ruperta da se stara o njegovom jadnom sinu i o velikom oronulom hotelu „Zec“ koji je dečak nasledio. Budalasti Rupert ne pripada vrsti zlih staratelja. On je više neznalica i lenji tikvan, karikaturalna mešavina Amelije Bedelije i Homera Simpsona. Na nesreću po Zeca Trinaestog, prikladno nazvana strina Anakonda, sa kojom se Rupert nedavno oženio, više je nego podobna za ulogu neprijateljske rođake.

Strina Anakonda je došla u hotel „Zec“ u potrazi za svemoćnom napravom – Svevidećim okom – za koju je sigurna da leži negde u trošnim temeljima hotela. U potrazi joj se priključuju sestre Raznostrana i Jednakokraka, par veštica koje kao da su došle pravo iz neke od priča Roalda Dala, i one jadnog Zeca izlažu svim vrstama kazni, sve vreme varajući i manipulišući nesvesnim Rupertom. Srećom, Zec Trinaesti stiče nekoliko prijatelja među zidinama hotela, koji će mu pomoći da nađe tajanstveno Svevideće oko pre zle strine.

Tanja del Rio, koja je pre svega poznata jer je napisala i ilustrovala preko 40 epizoda serijala „Sabrina, veštica-tinejdžerka“, stavlja Zeca i njegove prijatelje pred zamršenu misteriju, sa nekoliko finih obrta i iznenađenja usput. Čitaocu je ostavila dovoljno tragova i nagoveštaja da može da sastavi sopstvene teorije o tome gde se nalazi Svevideće oko, a strinu Anakondu je obdarila nekom vrstom zabavne zloće. Sam Zec Trinaesti je poput neispisanog papira, poseduje beskrajno slatku narav pored već navedene jednostavnosti. Kako ga je nacrtao Vil Stejl, Zec Trinaesti je groteskno a opet privlačno stvorenje, gargojl retkih zuba obučen kao Baster Braun, s raskošnim zlatnim loknama.

Sigurno će mnogima glavna privlačnost knjige „Trinaesti Zec i Svevideće oko“ biti Stejlove raskošne ilustracije, a ima ih barem jedna na svakoj dvolisnici ove knjige od 200 strana. Svet koji je kreirao za Zeca i njegov hotel, ima prepoznatljivi viktorijanski šmek, začinjen elementima Tima Bartona i Edvarda Gorija. Slike su urađene crvenim i crnim mastilom, preko teksture koja podseća i na stare gravire i na rad sa spirografom. Sve to doprinosi da „Trinaesti Zec i Svevideće oko“ ima izrazitu privlačnost – gotovo četvrtasta cigla od knjige, ukoričena svetlo crvenim koricama koje će sigurno privući pogled.

„Trinaesti Zec i Svevideće oko“ ima ubedljiv kraj sa odgonetnutom tajnom i savladanim preprekama. Čitaoci će imati utisak da su pročitali jednu od onih priča o postanku superheroja – mnoga dešavanja deluju kao da pripremaju scenu i likove za buduće, još veće avanture. Na sredini knjige piratski kapetan Sivkastobeličastobradi (koji farba bradu u crno da bi izgledao mlađe) poziva mladog Zeca da sve napusti i pridruži mu se u životu punom avantura. „Voleo bih da mogu da pođem sa tobom“, odgovara Zec, nagoveštavajući da je i on nestrpljiv u vezi sa onim što dolazi.
 
Izvor: nytimes.com