Prikaz knjige „Tes od roda D’Erbervila“ Tomasa Hardija

U godinama nakon 1891. i objavljivanja knjige „Tes od roda D’Erbervila“, Tomas Hardi je priznao da je knjigu napisao „sa previše osećanja da bi je se sada sećao sa uživanjem“. Ako je pisanje ove knjige bilo dirljivo iskustvo, čitanje izaziva jednaka osećanja. Lik Tese, devojke-žene koju su izdale religija, društvene konvencije i muškarci koji su je iskorišćavali, toliko je bujno opisan, sa toliko simpatija, da je gotovo nemoguće ne osetiti empatiju zbog životnih nepravdi sa kojima je suočena.

Tes se pojavljuje kao simbol nevinosti, lepa devojka sa sela koja uživa u igranju u prirodi. Ipak, svet se urotio protiv nje. Stariji prevarant je zaveo, oduzeo joj čednost napravivši joj dete a ostatak života su joj oblikovale patnje zbog zločina koji nisu njeni.

Moralno licemerno društvo je odbacuje i Tes se najbolje oseća u svetu prirode, a tu Hardijeva liričnost dolazi potpuno do izražaja. Njegova heroina je opisana organskim metaforama – njena ruka, pokrivena surutkom nakon muže, je „hladna i vlažna... kao sveže ubrana pečurka“. Na vrhuncu Tesine ljubavne afere sa pastorovim sinom, Hardi opisuje leto „lučenja debljine i toplog kvasanja“. Nakon što se odvoji od njega, Tes završava na kišom natopljenim poljima gde vadi belu repu sve dok „olovno svetlo ne nestane“.

Ove slikovite opise podupire priča o ljubavi, gubitku i tragediji. Kako je to rekla Kler Tomalin, Hardijev biograf, knjiga „sija intenzitetom njegove imaginacije“. U tome i leži osnovni razlog zašto ovo delo i danas ima jednaku moć kao i u vreme kada je objavljeno.

Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković