Prikaz knjige „Svi ti usamljeni ljudi“: Kampanja za suzbijanje ljudske usamljenosti

Pred opasnošću da bude raskrinkan i uhvaćen u laži, čovek je katkad spreman svašta da uradi. Upravo je ta opšte poznata činjenica poslužila Majku Gejlu kao zaplet nežnog i zabavnog romana „Svi ti usamljeni ljudi“ koji se, pun obrta i neočekivanih trenutaka, ipak završava nadom i optimizmom.

Hjubert je džangrizavi dekica koji pola dana provodi proklinjući kurire i dostavljače i izbegavajući komšije, a pola očekujući da ga pozove Rouz, njegova ćerka koja se još pre 20 leta odselila u Australiju. Izveštaji o njenom ispunjenom i glamuroznom životu unose jedinu živost u njegovu samotnu i jednoličnu svakodnevicu. On njoj to, razume se, nikada ne bi priznao. Za nju uvek složi neku priču: povazdan nekuda luta s prijateljima, od binga do paba, pa negde na roštilj, izmisliće čitav plan nedeljnih aktivnosti koje se nikada nisu desile samo da ne brine svoju mezimicu. Jednom rečju: Hjubert je lažov koji laže sopstvenu kći.

Priča nas u naizmeničnim poglavljima vraća i u prošlost u šezdesete godine kada se Hjubert s Jamajke uputio u Britaniju, trbuhom za kruhom, i posle zaposlio i upoznao svoju belu suprugu. No u našoj glavnoj fabuli, onoj smeštenoj u sadašnjost, nastaje opšti haos kada Rouz iznenada javlja ocu da uskoro, posle dugo vremna, dolazi u posetu Londonu! Drugim rečima: saznaće da je sve što joj je godinama trućao zapravo laž! Hjubert ima samo četiri meseca do ćerkinog dolaska da laž pretvori u istinu. A to podrazumeva ono za šta nikada nije imao ni živaca ni hrabrosti: da izmeni život iz korena i ponovo postane društveno biće. Ali kako posle toliko godina samovanja savladati teskobu i strah i pokrenuti se?

Saznavši da su gotovo svi njegovi nekadašnji prijatelji sada mrtvi ili su se odselili, Hjubert poseže za jedinom preostalom opcijom: otići će u lokalni klub za usamljene penzionere i tamo pokušati da nahvata sebi novo društvo. Što je, pretpostavljate, daleko lakše zamisliti nego ostvariti i sprovesti u delo! Taj mu plan, dakako, propada, ali Hjubert potom u susedstvu sreće mladu samohranu majku koja, podjednako usamljena kao on, traži od njega pomoć oko bebe, a ona mu zauzvrat pomaže da polako napusti svoj samotni svet i vrati se među ljude.

Obrađujući na topao i lagan način neke vrlo ozbiljne i nimalo lagane teme kao što su rasizam (Hjubert je, jelte, crnac) i depresija u današnjem svetu otuđenosti i opšte grubosti, ovaj nadasve vedri roman podseća nas na važnost ljudske srdačnosti koja čak i kroz male, naizgled beznačajne gestove, može uz malo dobrote i ljudskosti imati neprocenjivi značaj i pružiti spas. A što je najbitnije, dobrota obično izaziva lančanu reakciju: kad je nekom pružite, oni dobijaju želju da vam je uzvrate i pruže i nekom trećem. Tako će i Hjubert s novostečenim prijateljima pokrenuti kampanju za suzbijanje usamljenosti u njihovom kvartu i nenadano postati nacionalna medijska zvezda!

Autor: Miroslav Bašić Palković