Prikaz knjige „Svet po Garpu“

Za ovu knjigu sam čuo početkom osamdesetih kada je u Poljskoj bila veoma specifična društvena situacija. Trudio sam se da se potpuno isključim iz okruženja i bežao u muziku i knjige. „Kvaka 22“, „Birdy“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Svet po Garpu“ – to su samo neki od naslova sa moje čitalačke liste iz tog vremena. Mislim da vam nije potrebno mnogo da shvatite koji je zajednički činilac svih ovih dela.

„Svet po Garpu“, najpoznatiji Irvingov roman, govori o neobičnoj stvari zvanoj život. U njoj ima skoro svega: seksa, ljubavi, pisanja, medveda na biciklu, osakaćenih ljudi i raznih čudaka; smrt je uvek tragična dok je požuda nemilosrdno kažnjena. Ovo je knjiga koju ljudi ili vole ili ne vole, ili vole da je mrze. Jedni kažu da je previše vulgarna, bestidna, previše direktna u opisima. Jeste, takva je, i šta sa tim? Ali istovremeno je veoma dirljiva, tera vas da se smejete i plačete.

I uprkos svoj grotesknosti, crnom humoru i tragikomičnim nezgodama, prepuna je života. Reč je o Americi u izopačenom ogledalu, melanž karikaturalnog ponašanja i čudnih odnosa. Ne, nisam sanjario o Americi, ne u geografskom smislu. Za mene je Amerika stanje uma, mešavina slobode i pozitivnog ludila. A Garp ima sve to.

A zaključna rečenica kaže: „U svetu po Garpu, svi smo mi nasmrt bolesni.“ Nimalo me to ne brine jer znam da postoji i život posle Garpa.

Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković