Prikaz knjige „Stone Age“: Dinamitno „kotrljajuće kamenje“

Šta se može napisati o Rolingstonsima a da nije već objavljeno u neizbroju knjiga o jednom od najznačajnijih rok bendova, a po mnogima i najbitnijim? Delatan odgovor na ovo pitanje nudi knjiga „Stone Age“: grupi se može pristupiti iz neočekivanog rakursa uz ponešto umetničke slobode i pametno osmišljenu strukturu dela. Sve to se duguje kvalitetu autorke Lesli-En Džouns, njenom poznavanju uže teme i rok muzike uopšte. Kada se doda da je ona s jedne strane i romansijerka, a s druge lični poznavalac većine istaknutih pripadnika britanske rokenrol scene, i oni podaci koji ona iznosi a da nisu dokumentovani, za razliku od većine njih u knjizi, ne ostavljaju utisak nikakvih tračeva, već umetnički obrađenih pouzdanih saznanja iz zvanično drugostepenih, a suštinski neposrednih izvora.

Što se neočekivanog rakursa tiče, Lesli-En Džouns stavlja akcenat na problematičnu prirodu većine članova benda. Tu se pokazuje njena istinoljubivost, pa i nepotkupljivost, s obzirom na to da je svojevremeno pratila Rolingstonse kako bi izveštavala sa njihovih turneja. Struktura knjige je pak iznenađujuća, ili je tako makar na prvi pogled. Najpre, knjiga „Stone Age“ započinje 2016. godine, poglavljem pod naslovom Karma.

Kada se pročita, postaje jasno da pronicljiv autor teško da je mogao da štivo otvori prikladnije do li epizodom venčanja bivše supruge Mika Džegera, Džeri Hol, i medijskog mogula Ruperta Merdoka, čiji je News of the World, kao samo jedan od bitnih medija u njegovom vlasništvu, u svoje vreme napravio priličan problem pevaču i šefu benda i jednom od njegovih osnivača, prerano umrlom gitaristi Brajanu Džounsu, a u vezi sa drogom. Koja je tema i središnjeg poglavlja knjige „Redlands“, naslovljenog po kući u prirodi u vlasništvu gitariste Kita Ričardsa. U toj nekretnini su se odvijale žurke sa prekomernom upotrebom droge, a jedna od njih je dovela udarni dvojac benda u zatvor, kao i njihovog prijatelja, bivšeg trgovca umetninama Roberta-Boba Frejzera. O tome ko je zapravo posedovao dotične narkotike, odnosno kako je došlo do toga da Džeger i Ričards odsluže znatno nižu kaznu od Frejzera iako su isprva bili strože osuđeni, Lesli-En Džouns sudi odmereno i vrlo dokumentovano, pretvarajući štivo u tim trenucima u vrlo zanimljiv triler. A ako su prvo i središnje poglavlje na različite načine neočekivani, završno, Doviđenja, krajnje je logično: bavi se smrću bubnjara Čarlija Votsa, poslednjem preminulom od onih izvornih članova grupe koji više nisu sa nama, i specifičnom komemoracijom koju su preostali pripadnici benda organizovali.

Neočekivan rakurs se krije i u fokusiranju značajnijih partnerki članova benda: žene su krajnje prikladan indigo na kom se oslikava priroda njihovih partnera. Zasebna poglavlja u knjizi dobile su, između ostalog, muzičarka Merijen Fejtful koja je napustila supruga da bi živela s Mikom Džegerom, italijansko-nemačka glumica Anita Palenberg koja je bezmalo prešla iz ruku pokojnog Brajana Džounsa u ruke Kita Ričardsa, kom je rodila troje dece, i bivša pop pevačica i modelsica Amanda-Mendi Smit, s kojom je basista Bil Vajmen kao četrdesetšestogodišnjak stupio u vezu kada je bila trinaestogodišnjakinja!

Međutim, iako ne prikazuje članove baš kao anđele, pa ih čak ni ne smatra vrhunski talentovanima, daleko od toga da je Lesli-En Džouns napisala sasvim kritičku knjigu o Stonsima. Naprotiv, ona podseća na neke njihove vredne a neopravdano skrajnute pesme kako bi ih otrgla od zaborava, ili zastupa teoriju da je jednu epizodu sa drogom članovima benda u dogovoru s policijom „napakovao“ kanadski glumac Dejvid Snajdermen. Jedno je sigurno: ako članovima grupe možda i nije učinila naročitu uslugu svojom knjigom „Stone Age“, čitaocima je njome ponudila istinski dinamitno štivo.

Autor: Domagoj Petrović