Prikaz knjige „Šta god te čini srećnim“: „Želimo unuke!“

Globalne statistike pokazuju da je broj venčanja u padu, a u porastu je broj godina kada se mladi odlučuju da zasnuju porodicu. Razlike između generacija su uvek postojale, ali sadašnji način života još više je proširio jaz između roditelja i dece, pogotovo ako ne žive u istom mestu.

Britanski pisac Vilijem Satklif (1971), oženjen i sa troje dece, napisao je desetak romana, a za naše čitaoce je Laguna odabrala da ga predstavi knjigom iz 2008. godine „Šta god da te čini srećnim“, koja može da se svrsta među porodične ili humorističke romane, a dobila je sjajne kritike i već je preveden na više od 20 jezika.

Satklif je prepoznao da su odnosi u porodicama široko polje za istraživanje, da je pozamašna doza humora u ovim stresnim vremenima najbolji začin i da nije neophodno da se svaka priča završi hepi endom.

Za likove u romanu „Šta god te čini srećnim“ Satklif je odabrao trojicu školskih drugova kojima su se putevi razišli, ali im je zajedničko to što su izgubili ne samo međusobni kontakt već i veze sa svojim majkama. One su sredovečne, pripadaju dobrostojećjoj srednjoj klasi i jedino žele da im sinovi budu srećni i zadovoljni svojim životom. Sinovi već imaju 34 godine i nijedan se, iz različitih razloga, nije oženio. Jedan je gej, drugi želi da se stalno zabavlja s upola mlađim devojkama, a treći je pobegao od devojke zato što još nije spreman da zasnuje porodicu.

Njihove majke su nastavile da se druže i svake nedelje zajedno piju čaj i žale se jedna drugoj da su im sinovi nezreli iako imaju dovoljno godina da im podare unuče jer one su ih zato i rodile da se sada mogu družiti sa unucima. One su svesne da su pravile greške dok su podizale sinove i da je sada poslednji čas da to isprave. Zato odlučuju da se bez najave upute u posetu sinovima.

Roman počinje tako što sve tri majke stižu kod sinova i tu počinje drama, zabavna i smešna, nastala iz potrebe da sinovi prilagode svoj život nezvanim gošćama, istina, samo na nedelju dana.

Majke su rešene da odmah ne pobegnu svojim kućama već da smisle kako najbolje da pomognu sinovima da reše neke lične probleme i da ponovo uspostave topliji i bliži kontakt sa njima posle višegodišnjeg prekida.

Satklifova koleginica po peru, Amanda Krejg, nazvala je roman „modernom bajkom“ i uporedila ga sa pričom o tri praseta u kojoj samo jedan od trojice sinova postaje mudriji, pa čak dobija i dete, a njegova majka ono što najviše želela – unuka.

„Roman je prava bombona“, ocenila je Amanda Krejg, a pohvalila je i film koji je u SAD snimljen na osnovu romana.

„Odlična komična priča koja je spoj humora i patosa u trima komplikovanim porodicama“, glasila je ocena Pablišer viklija, esnafskog nedeljnika izdavača.

Kritičarka Gardijana je konstatovala da je „roman tako duhovit, istovremeno životan, da ga  čitalac teško ne bi mogal zavoleti“.

Rođen u Londonu, Satklif je diplomirao englesku književnost na Kembridžu i to mu je svakako pomoglo da se veoma lako kreće po londonskoj literarnoj sceni i da se, posle kraćeg rada na televiziji, posveti isključivo pisanju proze raznih žanrova i za više različitih starosnih grupa čitalaca od dece nižeg uzrasta preko tinejdžera i mladih čitalaca od 17 do 25 godina, kao i za sredovečne.

Autor: Vera Kondev 
Izvor: Nedeljnik