Prikaz knjige „Šta ćemo sad?“ Holi Born

„Ulazak u tridesete je kao igranje muzičke stolice. Muzika se zaustavi i svi se jednostavno venčaju za onoga u čijem krilu se nađu.“

Holi Born je poznata po tome što piše o tinejdžerima u kojima čitaoci lako prepoznaju sebe (kao što su devojke iz „Spinster Club“), ali, kako imam 28 godina, „Šta ćemo sad?“ je njen roman u kojem se do sada najviše pronalazim. Stalno govorim prijateljima – svi su u srednjim ili kasnim 20-im – da pročitaju knjigu čim se objavi, dok im šaljem slike sa pasusima koji jezivo podsećaju na razgovore koje smo vodili upravo te nedelje.

31-godišnja Tori Bejli je... pa, recimo da nije simpatična. Sujetna je, sebična i neotesana, i nije neko sa kim bih se družila (izvini, Tori), ali se ponaša kao mnogi od nas na društvenim mrežama. Njene objave projektuju najbolju verziju nje i njenog života, dok su prljavi, komplikovani i uznemirujući delovi rezervisani za privatne poruke. Sudeći po Tviteru, Fejsbuku i Instagramu, ona je neverovatno uspešna autorka knjiga o samopomoći, ima veliko samopouzdanje i u savršenoj je vezi. Ali hiljade njenih pratilaca ne znaju ništa o njenom životu koji nije tako savršen. Njen dugogodišnji dečko Tom (njega mrzimo) neće ni da razgovara o braku, dok se sve njene drugarice udaju u rađaju decu. Sat joj otkucava – tako bar svi kažu. Štaviše, izdavač od nje traži da napiše još jednu knjigu. Kako da napiše knjigu o samopomoći, kada čak ni sebi ne može da pomogne?

Mnogo više volim svoje dvadesete nego da sam tinejdžerka (nema domaćeg zadatka! novac! nezavisnost!), ali je teško. „Milenijalac“ je reč za nas mlade. Volimo avokado na tostu, hladan espreso i vikend putovanja. Očigledno loše upravljamo novcem i previše se oslanjamo na roditelje... Ali život je težak kada trošite pola plate na tuđu hipoteku, pogotovo ako niste u vezi. Definitivno ako niste u vezi. Nedavno ste diplomirali, karijeru gradite tek nekoliko godina, a očekuje se od vas da budete uspešni, da budete ponosan vlasnik svog doma, supruga, majka... sve pre 35. U 2018. to nije realistično, često je i nemoguće, a užasno je za mentalno zdravlje.

Divim se romanu „Šta ćemo sad“ zato što se bavi svim ovim stvarima na Holin jedinstveno urnebesan, zanimljiv i iskren način. Za devet meseci Torinog života, Holi analizira probleme sa kojima se odrasle žene suočavaju: šta je „dobra“ feministkinja, kako održati prijateljstvo kao odrasla osoba, kako se izboriti sa konstantnim pritiskom da se bude „uspešan“ (moja prijateljica Luiz je u blogu napisala odličan tekst o istoj temi), mentalno zdravlje i briga o sebi, loše veze i strah da ćete ostati sami.

Holi je jedna od mojih najomiljenijih pisaca za mlade... i veoma, veoma se radujem što će svet čitati njenu prozu za odrasle. Koliko god da mi se dopada njena književnost za mlade, ovde ona zapravo blista. Čini da ne budem toliko usamljena kao osoba od dvadeset i nešto godina, kao i autorke Luiz Džouns i Grejs Later, i jedva čekam da pročitam nastavak „Šta ćemo sad?“, možda kada napunim 30.

„Moramo da sačekamo sto. Naravno da moramo. Ovde kafa dobro izgleda kada je slikaš odozgo.“

Izvor: prettybooks.co.uk
Prevod: Borivoje Dožudić