Prikaz knjige „Šest tajni inteligencije“ Krejga Adamsa

Autor knjige „Šest tajni inteligencije“ Krejg Adams tvrdi da naša kultura ne čini dovoljno kako bi mlade upoznala sa konceptina i tehnikama koji će im omogućiti da pravilno misle i diskutuju. Po njegovom mišljenju, glavni razlog zbog koga većina nas aktivno izbegava teške razgovore leži u činjenici da ne raspolažemo odgovarajućim veštinama potrebnim za razumevanje i razmenu ideja.

Adams smatra da je zapadnjački obrazovni sistem zapao u krizu jer obrazovanje tretira kao „srebrni metak“ kojim će rešiti probleme koji more savremeno društvo, zanemarujući pritom činjenicu da bi u centru pažnje obrazovanja moralo biti razmišljanje.

Alternativni naslov ove knjige mogao bi da bude „Zašto je antička filozofija važna“. Autor veruje da bi pravi lek za probleme savremenog obrazovanja mogla biti Aristotelova filozofija, u kombinaciji sa zdravom dozom Platona i logikom. Učenike bi u školama trebalo podučavati „temeljnim i neizbežnim principima rasuđivanja i istine“, kao što je to Aristotel činio sa Aleksandrom Velikim pre više od dve hiljade godina.

Tajne inteligencije

Prve tri tajne inteligencije – dedukciju, indukciju i analogiju – autor objašnjava na aktuelnim primerima Trampa, Bregzita i klimatskih promena, a u vezi sa preostale tri – stvarnošću, dokazom i značenjem – kaže da nas filozofija uči da postavljamo tri pitanja: šta je stvarno? (ontologija), šta to znači? (semantika) i šta se računa kao dokaz? (epistemologija).

Podnaslov knjige („Šta vas nisu naučili u školi“) nije mi se naročito dopao. Na osnovu njega bi bi se stav autora lako mogao protumačiti kao antagonistički i nadmen. Pretpostavljam da je izabran sa ciljem da se privuče pažnja potencijalnih kupaca. Ne mogu reći da tokom školovanja nisam naučila ništa o „šest tajni“ o kojima je ovde reč: profesori su nam o njima predavali u okviru onoga što se naziva klasičnim naukama.

Očekujem da će ponešto od sadržaja svake „tajne“ biti poznato i većini drugih čitalaca, ali primeri kojima se autor služi predstavljaju interesantne (ponekad veoma zabavne) ilustracije apstraktnih koncepata koje opisuje.

Mit o talentu

Osim tajni, Adams u svojoj knjizi otkriva i tri zaključka koji su mi se veoma dopali.

Kao prvo, on se priseća svog rada u obrazovanju i zaključuje da se danas preterano potencira „mit o talentu“. Savetuje prosvetne radnike i roditelje da se prisete bezbrojnih sati posvećenih učenju, ponavljanju i sporom, napornom usvajanju rečnika ideja koji razotkriva strukturu i obrasce različitih kreativnih veština.

„Put ka samopouzdanju i sposobnosti nije popločan talentom i pohvalama, već tehnikom, obrascima i vežbanjem“, piše on. Ova aristotelovska posvećenost ličnom usavršavanju je plemenita ambicija od koje bi svaki sistem obrazovanja svakako imao koristi.

Kao drugo, Adams smatra da bi se trebalo uzdržavati od preterane upotrebe tehnologije u učionicama. Očigledno je da tehnologija može biti od velike pomoći u nastavi, ali takođe „ima moć da nas navede da fetišizujemo formu nauštrb suštine“.

Iako Aleksandar Veliki nije dolazio na časove sa tabletom u rukama, Adams ističe Aristotela kao ideal kome bi trebalo da teže današnji edukatori. On ni u jednom trenutku ne iznosi kritike na račun tehnologije, ali upozorava na moguće negativne posledice njene sveprisutnosti.

Filozofska preciznost

Kao treće, autora brine to što je savremeno obrazovanje isuviše usredsređeno na umetničke, književne i retoričke načine razmišljenja, koji lepotu izraza pretpostavljaju dubljem promišljanju. Deci nudimo stil pesnika, romansijera i oratora, ali ne nužno i protivtežu: preciznost filozofa.

U svojoj knjizi on predlaže nešto daleko ambicioznije od časova govorništva i filozofije u školama: potpuni povratak osnovama kada su u pitanju nastavni planovi, koji bi podrazumevao da se prilikom prenošenja znanja primarna pažnja umerava na osnovne kategorije poput istine, dokaza, nauke, stvarnosti, logike i činjenica.

„Šest tajni inteligencije“ se raklamira kao spoj aristotelovske filozofije i najnovijih dostignuća kognitivne nauke, koji bi čitaocu trebalo da pomognu da izoštri um i proširi vidike, i uz to nudi niz korisnih alata za analizu političkih debata i filozofskih diskusija.

Uskoro će možda, zahvaljujući ovom uvodu u logiku i rezonovanje, u raspravama kod kuće i u školi vaša reč biti poslednja.

Autor: Arlin Holms Henderson
Izvor: tes.com
Prevod: Jelena Tanasković