Prikaz knjige „Sedmo pitanje“: Jedinstven spoj pragmatičnog i poetičnog pisma

Iako je dobijala pohvale, pre svega kao publicističko delo i u toj kategoriji ovenčala svog autora Bukerovom nagradom, knjiga „Sedmo pitanje“ australijskog pisca Ričarda Flanagana (1961) ima nekoliko tematsko-motivaciono-strukturnih romanesknih niti-vodilja koje se prepliću, sustiču i, kao u dobroj prozi, međusobno udaljuju i ponovo povezuju.

Najpre je posredi priča o porodici Flanagan koja živi na Tasmaniji, pri čemu je otac glavnog junaka bio japanski ratni zarobljenik – što se odražava na njegov karakter. U ovom delu pripovedanja Flanagan ne fikcionalizuje mnogo, već zadržava tačku gledišta dečaka koji ne proniče u suštinu stvari. Dečak samo primećuje traumatizovanost oca, pa i, posredno, sopstvenu, što ga vodi u dubinsko istraživanje: u obilazak mesta iz kojeg su potekle očeve traume, pa čak i u susrete s ljudima koji su isto iskustvo proživeli. U knjizi su posebno potresni trenuci u kojima autor porodična iskustva iz prošlosti sučeljava sa svojom vizijom o njima kada su postali stariji. U tim momentima, vrlo lična osećanja postaju univerzalna.

Druga sižejna linija „Sedmog pitanja“ referira na kolonizaciju Tasmanije i genocid nad Aboridžinima koji će Flanagan povezati sa sopstvenom porodicom i njenom mogućom aboridžinskom krvlju.

Najznačajnija nit fabule jeste ona iz koje izvire pisac Herbert Dž. Vels posredstvom romana „Oslobađanje sveta“, povezanog sa istorijom Hirošime, budući da u dotičnom delu sve eksplodira, a njegov autor predviđa nuklearni rat čak i pre nego što su uopšte započela istraživanja za potrebe pravljenja nuklearnog oružja. Ovo je najznačajniji deo knjige i stoga što, preko priče o Hirošimi, Flanagan uvezuje životno iskustvo sopstvenog oca. Na kraju, u ovom, potpuno fikcionalizovanom delu knjige, Vels ljubi još jednu autorku, Rebeku Vest, i iz

straha od toga da bi se mogao u nju zaljubiti, beži na švajcarske Alpe gde će početi da piše pomenuto delo. Australijski pisac koristi romansijerske tehnike kako bi povezao Velsa sa njegovom ljubavnicom a, na kraju, i sa početkom Hirošime. U intertekstualne reference ove knjige osim Vestove i Velsa upisuje se i Anton Pavlovič Čehov – po motivu iz jedne njegove priče Flanagan je uzeo naslov.

Sve je kod Flanagana povezano i međuuslovljeno, jedna stvar uvek vodi drugoj. Kao da je to u dosluhu sa skrivenom porukom knjige: ne zastajati na površini i gledati izvan logike i racionalnosti ovog sveta jer će se njegova logika uvek ispostaviti kao nepredvidljiva, čime će se nametnuti novi nivo realnosti za koji nismo znali ni da je postojao i koji možda zapravo znači pravu stvarnost, iako ga nismo opazili kao takvog jer živimo u svetu privida.

Na isti način na koji je povezan svet, autor će povezati Tasmaniju i genocid nad Aboridžinima sa zatočeništvom svog oca u logoru za ratne zarobljenike gradeći vrlo ličnu, poetičnu i lucidnu refleksiju o životu, precima i tragu koji nasilje i traume ostavljaju na nama. Kao uravnotežena mešavina ličnog i porodičnog sećanja, pragmatičnog koliko i poetičnog pisma, lične filozofije, romansirane istorije i metapoetskog ispitivanja umetničke kreacije, „Sedmo pitanje“ je jedinstveno književno delo.

Autor: Domagoj Petrović