Prikaz knjige „Prisutnost“ Ejmi Kadi

„Istraživanje koje godinama vodim, pridružuje se velikom broju ispitivanja osobine koju zovem prisutnost. Prisutnost dolazi od oslanjanja na sebe i vere u sebe – u svoja prava, iskrena osećanja, vrednosti i sposobnosti. To je važno jer ako ne verujete sebi kako će vam drugi verovati? Bez obzira da li govorimo pred dvoje ili pred pet hiljada ljudi, da li smo na razgovoru za posao, pregovaramo o povišici ili potencijalnom investitoru nudimo ideju za posao, da li govorimo u svoje ili u ime nekog drugog, svi se srećemo sa zastrašujućim trenucima u kojima moramo pokazati pribranost ako želimo da budemo zadovoljni sobom i da napredujemo u životu. Prisutnost nam daje snagu da odgovorimo tom izazovu.“

Ejmi Kadi je najpoznatija po drugom najgledanijem TED govoru u istoriji. Njegov naziv je „Your Body Shapes Who You Are“ – definitivno vredi pogledati ga, ako već niste.

Kadi je napisala ovu knjigu kako bi pomogla ljudima svih zanimanja da razviju snažan osećaj prisutnosti – osobinu koja nam pomaže da:

1. Upravljamo, poštujemo i inspirišemo druge
2. Pričamo jasno i staloženo
3. Postanemo stvarno dragi drugima
4. Razvijamo unutrašnji osećaj samopouzdanja koji nam pomaže da se dobro osećamo i napredujemo u životu

Proširite vašu moć, šireći telo

„Kao naučnicima, prva stvar koja nam je potrebna je jasna hipoteza. Ovako smo razmišljali: ako su neverbalne ekspresije tako čvrsto povezane da instiktivno raširimo ruke u V kad pobedimo u trci – nezavisno od kulturološke pozadine, pola ili da li smo videli da svi to rade – i ako je Vilijam Džejms bio u pravu kada je rekao da su naše emocije podjednako rezultat kao što su i uzrok fizičke ekspresije, šta bi se onda desilo ako bi primenili ovakve stavove i kad bi se osećali bespomoćno? Pošto se po prirodi širimo kad se osećamo moćno, da li se onda osećamo moćno i kad se širimo?“

Odgovor: Da!

Pošto po prirodi širimo naša tela kada se osećamo moćno, takođe važi i suprotno.

Ovo je samo jedan od brojnih dubokih uvida koje nam prezentuje Kadijeva o tome kako možemo koristiti našu psihu (ili tela) kako bi uvećali sopstvenu moć i prisutnost.



Izgleda da postoji kako bi istraživači rekli „bidirekciona“ veza između osećanja i ponašanja:

- kada se osećate moćno, širite svoje telo, i
- kada širite svoje telo, osećate se moćno.

Krajnja crta? Širenje vašeg govora tela, ili prosto takvo kretanje može vam pomoći da se osećate moćnije. (Vau!)

Uvid nije samo teorija. Testirana je i dokazana. U jednoj studiji, pojedinci su bili podeljeni u dve grupe.

Grupa 1 zauzela je „nemoćne“ poze koje su predstavljene kroz kombinacije sedenja i stajanja.

- Za vreme sedenja: zauzimali su manje prostora, sklopili su ruke i držali ih blizu tela.
- Za vreme stajanja: stajali su sa pribijenim nogama, rukama bliže telu i gledali su prema dole.

Grupa 2 zauzela je „moćne“ poze koje su predstavljene kroz iste kombinacije sedenja i stajanja.

- Za vreme sedenja: širili su svoja tela dok su sedeli, zauzimajući više prostora i sedeli su na opušteniji, samouvereniji način sa nogama okrenutim napolje i sa rukama iza glave.
- Za vreme stajanja: raširili su se u moćne poze, stojeći sa rukama na kukovima, podignutom bradom i raširenim nogama.

Posle samo dva minuta u ovakvim pozama, rezultati učesnika u eksperimentalnoj studiji su bili sledeći:

- Moćne poze pokazale su skok od 19% testosterona i pad kortizola od 25%.
- Nemoćne poze pokazale su suprotni obrazac – 10% pada testosterona i 17% porasta kortizola. 

Kako je ovo moguće? – Kako prosta promena poze tela od dva minuta može doprineti tako dramatičnom biološkom odgovoru? Naučno, ovaj obrazac se naziva dualna hormonska hipoteza:

- Visok testosteron + nizak kortizol = velika moć
- Nizak testosteron + visok kortizol = mala moć

Korisni saveti

Želite da okusite koristi moćnih poza? Počnite sami da ih radite! Ako imate važan ali težak (ili napet) događaj koji se bliži, probajte zauzimanje moćnih pozana nekoliko minuta za brzi podstrek u prisutnosti, moći i samopouzdanju.
 
I zapamtite šta nam Kadi kaže o pozama: „Preuzimanje kontrole nad vašim govorom tela nije samo u moćnom poziranju. Već i u tome da nemoćno poziramo mnogo više nego što mislimo – to moramo da promenimo.“
 
Mali uređaji mogu dovesti do manjeg prisustva

„...što je uređaj manji, to moramo više da skupimo telo da bismo ga koristili, a što više vremena provedemo u tom skupljenom, introvertnom položaju, to se nemoćnije osećamo. Naši nalazi pokazuju surovu ironiju: mada mnogi od nas svakodnevno provode sate radeći na malim mobilnim uređajima, često sa ciljem da povećamo produktivnost i efikasnost, rad s tim uređajima čak i na kratko, može smanjiti našu samouverenost, možda slabeći našu produktivnost i efikasnost. Ako morate da provodite mnogo vremena pred ekranom, kao što je slučaj sa mnogima od nas, gledajte da pažljivo odaberete uređaj i uredite svoj prostor tako da možete da budete u što uspravnijem i širem položaju.“



Idite u vaš lokalni kafić tokom radnog dana i verovatno ćete videti 80% ljudi povijenih nad svojim malim ekranom pametnog telefona.

Bez obzira da li to rade dok stoje ili sede ova navika povijanja nad ekranom NE pomaže osećaju prisutnosti.

U stvari, to utiče na njihovu osobinu da se šire, doprinoseći osećanju nemoći.

Vrlo je očigledno kad razmislimo o tome: naginjanje nad ekranom telefona dovodi do položaja ka unutra, dok mi, u stvari, tražimo položaj ka spolja.

Ako želite da gajite više prisustva, moći i osećaj stvarne povezanosti sa drugim ljudima, onda prestanite da se povijate i da tipkate na vašem telefonu celi dan. Počnite da budete više prisutni, sklanjajući pametne telefone, ispravljajući vaš držanje i šireći vaš stav malo češće.

Uzbudite se!

„Kao što većina nas zna, trema može da deluje kao parališuće predoziranje uznemirenošću. A šta nam ljudi govore da radimo kada smo nervozni? Iz najboljih namera nam kažu da se smirimo.

Pokazalo se da je to možda najgori savet koji mogu da nam daju. Vidite, uznemirenost je ono što psiholozi opisuju kao visokodinamičnu emociju. Kao što sam objasnila, kad smo uznemireni, u stanju smo povišene psihološke budnosti. Previše smo na oprezu. Srce nam lupa, preznojavamo se, može da nam skoči nivo kortizola – sve ove reakcije automatski kontroliše naš nervni sistem. A za većinu ljudi praktično je nemoguće da isključe takvo automatsko uzbuđivanje i da ga naglo smanje. Ne samo što ne možemo da se smirimo, već kad nam neko kaže da se smirimo, to nas samo podseća na to koliko nismo mirni, što još više podstiče uznemirenost.“



...Kadi onda citira rad istraživača sa Harvarda, Alison Vud Broks i govori nam o još jednoj visokodinamičnoj emociji koja uopšte nije negativna; nego je u stvari, prilično pozitivna – uzbuđenje:

„Bruksova je predvidela da možda nećemo moći da suzbijemo uzbuđenje, ali trebalo bi da možemo da promenimo to kako ga tumačimo. Zato, umesto da bezuspešno pokušavamo da smanjimo intezitet našeg emotivnog stanja, šta ako pokušamo da ga promenimo iz negativnog u pozitivno? Iz uznemirenosti u uzbuđenje?“

Brzi savet: sledeći put kad se iznervirate u vezi nečega i neko vam kaže da se „smirite“, slobodno ga ošamarite.

Samo se šalim (...možda)

Ozbiljno sad, izgleda da pokušaj da se „smirite“ u stresnim situacijama (npr. kad se spremate da održite govor) NEĆE vam pomoći da snizite nervozu koju osećate zbog situacije u kojoj se nalazite.

Ponavljam: govoriti da se „smirimo“ neće pomoći da se smirimo.

Dakle, korisni savet ovde je jasan: kada ste nervozni,

- Ne govorite: „smiri se, smiri se“
- Govorite: „Uzbuđen/a sam!“Umesto da promenite vaše uzbuđeno stanje sa veoma visokg na veoma nisko, probajte da promenite način na koji ga doživljavate, nešto negativno u nešto pozitivno.

Na primer:

Kada se nešto stresno – koje tipično intrepretirate kao negativno – dogodi, NEMOJTE reći: „Moj bože, nešto nije u redu...“

Umesto toga, probajte da promenite način na koji intrepretirate/doživljavate tu situaciju iz negativnog u pozitivan, govoreći nešto poput: „Da! Super sam spreman i uzbuđen zbog ovoga, zato što mi telo daje svu energiju i intezitet potrebne da uspem u ovom trenutku! Mogu ja to!“

Dakle, sledeći put kad ste nervozni ili stresirani, samo upamtite da osetite strah i iskoristite ga kao energiju da dovedete sebe do uzbuđenja i entuzijazma i budete spremni da izdominirate!

Kao što Kedi savetuje, sledeći put kada se susretnete sa jednim od ovih napetih trenutaka:

„Zamislite da tome prilazite sa samopouzdanjem i uzbuđenjem umesto sumnje i straha. Zamislite dok ste  tamo da se osećate opušteno i puni energije, oslobođeni od vaših strahova o tome kako će drugi suditi o vama. I zamislite kako odlazite bez žaljenja, zadovoljni sa tim da ste odradili najbolje što ste mogli, bez obzira na ishod. Bez jurnjave za duhovima.“
 
Glumite dok to ne postanete

„Prvog meseca pošto se moj TED govor našao na internetu, javio mi se trener olimpijskog plivačkog tima koji je objasnio kako godinama uspešno koristi strategiju zauzimanja moćnih poza: ohrabrujući neke od svojih plivača da se, od ranog jutra na dan trke, fizički ponašaju kao da su pobedili u svojoj disciplini. Plivači su, kako je napomenuo, poznati, po upotrebi dominantnog govora tela u trenucima pred trku, ne samo da bi suparnicima pokazali moć, već i da opuste mišiće. Nekada se bukvalno udaraju u grudi kao gorile. Ali pristup koji je ovaj trener koristio – podsticanje plivača da zauzmu „alfa“ položaj neverbalne poze od trenutka kad na dan trke ustanu iz kreveta – bila je od velike pomoći plivačima koje je obeshrabrio loš nastup ili koje su mučili nesigurnost i sumnja u sebe.“

Arnold Švarceneger je jednom doručkovao sa jednim od svojih protivnika, Luom Ferignom, pre nego što su se sreli na bodibilding takmičenju. Ferignovi roditelji su takođe bili tu.

U jednom trenutku su naravno počeli da pričaju i o takmičenju. I kada su Arnolda upitali kako se oseća u vezi sa tim, rekao je da je već pozvao mamu i rekao joj da je pobedio!

Ovo je odličan primer onoga što nam Kadi govori – moramo da glumimo dok ne postanemo.

Ovo ne bi trebalo da se protumači kao besplatna propusnica za manipulaciju drugima, već kao neka vrsta mentalnog trika (ili „haka“) koji možemo da iskoristimo kako bismo pristupili ličnoj moći i oslobodili najhrabriju, najodvažniju i najvišu verziju onoga što smo stvarno – što treba da postanemo.

Hajde da završimo ovaj pregled sa poslednjim korisnim savetom kako bi pomogli da se ova velika ideja ostvari...



Korisni savet:

Odgovorite na sledeća pitanja:

1. O čemu vi MISLITE kada radite najbolje što možete?
2. Kako HODATE kad radite najbolje što možete?
3. Kako GOVORITE kada radite najbolje što možete?Kako biste bili moćno prisutni morate biti u mogućnosti da se refleksno prisetite značajnih trenutaka iz prošlosti – trenutaka u kojima smo se pokazali kao najbolja verzija sebe. Trenuci koji su učinili da se osećamo odvažno, hrabro i autentično. Kako bismo ovo uradili, važno je da napišemo kako ova odvažna verzija nas MISLI, HODA i GOVORI, jer to će vam aktivirati nervni sistem i doneti ta moćna osećanja u sadašnjost... Nakon svega, zar vas zbog toga, na prvom mestu, nisu interesovale velike ideje iz ove knjige?

Evo završnog citata da ponesete kući:

„Ako moć otkriva, onda možemo znati samo stvarno moćne, jer su oni dovoljno odvažni da pokažu ko su bez vrdanja i bez izvinjavanja. Imaju hrabrost i samopouzdanje da se otvore pogledu drugih. Na taj način, put do lične moći je takođe put do prisutnosti. Tako mi, i drugi, otkrivamo i oslobađamo ono što  stvarno jesmo.“

Izvor: meaningfulhq.com