Prikaz knjige „Pravilna linija ishrane: Naučite da živite zdravi, vitki i slobodni“

Tokom prethodnih godina neprestano su se pojavljivale nove dijete koje su brzo postajale popularne, ali su isto tako i nestajale sa scene. Takva brzina prihvatanja i odbacivanja određenih načina ishrane iznedrila je poslednje dve vrste koje su veoma zaživele, posebno u Americi, a ujedno i postavile jedno važno pitanje: zašto naši pokušaji da se zdravo hranimo uključuju tako ekstremne stvari kada je balans upravo ono što je najbolje po naše zdravlje?

Reč je o paleo i ishrani sirovom hranom, dve najpopularnije vrste ishrane u SAD. Ali kako je moguće da su ove dve dijete najpopularnije, a predstavljaju potpune suprotnosti?

Kako smatra Suzan Pirs Tompson, profesorka kognitivnih nauka, specijalista za psihologiju ishrane i autorka knjige „Pravilna linija ishrane: Naučite da živite zdravi, vitki i slobodni“, privlačnost ove dve dijete se može svesti na dve stvari. Prva je činjenica da su obe zasnovane na naučnim narativima („Ljude zaista zanima da znaju ’zašto’ rade određenu stvar“, rekla je Tompsonova), nije važno da li su ti narativi istina ili ne.

Druga je to što se ljudi zaista bolje osećaju kada su na ovim vrstama ishrane. Oko 60% tipične američke ishrane potiče od veoma procesuirane hrane. Paleo i sirova ishrana odbacuju takvu hranu i zamenjuju je neobrađenom – što je samo po sebi osnovni recept za uspeh zdrave ishrane. „Ako prestanete da jedete procesuiranu hranu i unosite više povrća, osećaćete se bolje bez obzira na kojoj ste ishrani“, kaže Tompsonova. A ljudi koji prelaze na sirovu ili paleo ishranu, drastično povećavaju unos povrća, a izbacuju upotrebu procesuirane hrane, pa obe ove dijete dobijaju sjajne ocene i prenose se od usta do usta.

Problem je u tome što je teško pridržavati se „dijeta“ i postavlja se pitanje zašto se onda ljudi u tolikom broju odlučuju za jednu od dve najekstremnije vrste ishrana u spektrumu?

Autorka Suzan Pirs Tompson tvrdi: „Ekstremni pristupi su odlični za neke ljude“. Kada je ova tema u pitanju, ljudi se najčešće dele na dva tipa ličnosti: apstinente i modertatore. Apstinenti najbolje funkcionišu kada su im postavljene granice i znaju namirnice koje nikako ne smeju jesti, dok moderatori shvataju da povremeno udovoljavanje sebi zapravo učvršćuje njihovu odluku i povećava zadovoljstvo. „Apstinenti će zapravo bolje proći ako se odluče za neku ekstremnu dijetu. Moderatori postižu bolje rezultate ako izbegavaju striktnu ishranu“, objašnjava Tompsonova u svojoj knjizi.

U jednom slučaju ipak apstinencija – ekstremna ishrana – zapravo daje bolje rezultate kod oba tipa ljudi, a to je ukoliko imate slučaj zavisnosti. „Ako je nečiji mozak zavisnik od šećera i brašna, na primer, izabrati da se potpuno uzdržava od toga je zapravo izbor moderatora“, savetuje Tompsonova u knjizi.

Dakle, ako shvatite da ste najsrećniji i najzdraviji dok koristite neku vrstu dijete, u tome nema nikakve sramote – najbolje je da se hranite onako kako vašem zdravlju odgovara. Ali ukoliko vam sve te zabrane i ograničenja prave problem i čine da se osećate psihiški loše, možda je za vas najbolje da primernite modertatorski pristup. Dokle god jedete neobrađenu hranu, mnogo povrća i izbacujete iz ishrane previše obrađene namirnice, vaše telo će sve podneti kako treba. „Ne postoji univerzalno rešenje za sve“, zaključuje autorka.

Izvor: shape.com
Prevod: Dragan Matković