Prikaz knjige „Poslednji bog Olimpa“

Ovo je peta knjiga o Persiju Džeksonu koju sam pročitao svojoj ćerci Kejlin. Bio je raspust, tako da smo brzo pročitali knjigu. Kao i uvek, Kejlin je dala svoju ocenu, a meni je ostavila da napišem prikaz.

Završno poglavlje Persijeve priče nastavlja stazom koju su prethodne knjige utrle, ali sa dodatnim osećajem opasnosti i tuge jer mnogi likovi koje smo tokom godina zavoleli umiru, a sve je tako vešto napisano da se kroz celu knjigu čitalac brine da li će Persi uspeti da preživi do kraja knjige.

Pratili smo Persija od jedanaestogodišnjeg dečaka do njegovog šesnaestog rođendana, i kao svakom šesnaestogodišnjaku, devojke su počele da mu privlače pažnju, što stvara zanimljivu dinamiku između njega, Anabet i Rejčel.

Grčki panteon je odličan izbor za ovakve knjige jer se ni u najstarijim spisima nigde ne navodi šta bogove čini toliko posebnim entitetima, izuzev njihovih moći. Njihova pakost i konstantno međusobno koškanje pružaju beskrajne mogućnosti u stvaranju zanimljivih konflikta i zapleta.

Riordan ne samo da crpi inspiraciju iz mitova da predstavi čudovišta, bogove, polubogove, heroje i delove zapleta na očigledan način, već ih koristi na iznenađujući način koji priču čini zabavnom i za čitaoce koji su već upoznati sa grčkim mitovima i legendama. Na primer, ono što se u Trojanskom ratu događa između Ahileja i Patrokla,  u „Poslednjem bogu Olimpa“ odigrava se na sličan način, samo između dve devojke.

Završna bitka je kolosalan događaj, i zauzima centralno mesto u knjizi. Zahvaljujući raznolikosti čudovišta i oružja, priča ne pati od ponavljanja, i dobro sam se proveo čitajući je. Kraj je zadovoljavajuć sa elementima tragedije, što mlade čitaoce može da nauči vrednim životnim lekcijama.

Odličan završetak sjajne priče.
 
Izvor: goodreads
Prevod: Aleksandar Mandić