Za poslednjih deset godina srpski ljubitelji kriminalističkog žanra imali su priliku da se „sprijatelje“ s nesvakidašnjim detektivom-istražiteljem krvnih delikata Harijem Huleom, literarnim čedom Jua Nesbea, norveškog pisca koji je u deset svojih romana stavio tog junaka u središte pripovedanja.
Umesto da čitaocima dosade Huleove istrage, njegova popularnost stalno raste, i to u celome svetu, pa je najnoviji naslov „Policija“ za nešto više od godinu dana otkako se pojavio prodat u više od 23 miliona primeraka. Njegov duhovni otac, Nesbe, ne samo da prodaje sve više knjiga svog serijala, već stalno povećava obim svojih dela, tako da je „Policija“ dostigla zamašne 582 strane.
Najviše me je iznenadio literarni kvalitet najnovijeg romana, koji prevazilazi kriminalističke priče sa mnogo poznatih klišea i poprima obrise dobre književnosti. Pored obaveznog Hulea, koji je sada postao profesor policijske akademije i rešen je da se oslobodi poroka (alkohola, droge), u knjizi se pojavljuje čitava galerija izvanredno komponovanih likova. Istovremeno, Oslo i cela Norveška tako su dočarani da se čitalac oseća kao da se čarobnim ćilimom spustio u centar norveške prestonice.
Nesbe se ovoga puta poigrava sa čitaocima jer do polovine knjige nema ni traga od Hulea, ali zato poput slikara minijatura, sa mnoštvom upečatljivih pojedinosti, predstavlja širok krug detektiva, forenzičara, psihologa, gradskih funkcionera, njihove porodice, ljubavnice, njihove prljave rabote, pokazujući onu ružnu stranu norveške građanske klase koja se ne ustručava da koristi korupciju, intrige, ubistva da bi prikrila skandale, omogućila unapređenja i zgrtala novac.
Za to vreme ulicama Osla hara serijski ubica čija su meta pripadnici policije. Na mestima nerešenih zločina neko brutalno ubija policajce.
Nekadašnje kolege Hulea pokušavaju da ga nagovore da se uključi u istragu jer su bespomoćni i veruju da bi on mogao da reši slučaj.
Kada misteriozni ubica na najsuroviji način ubije Huleovu najbolju drugaricu, vrhunsku forenzičarku Beatu, on najzad pristaje da se vrati u policiju kao „konsultant“, mada zapravo preuzima istragu i dolazi do zaključka da je zločinac neki policajac, samo ne uspeva da pronađe motiv za seriju ubistava.
Tako od sredine knjige kreće Huleova istraga sa neverovanim obrtima, uzbudljivim i neočekivanim zapletom. Hule čini i greške u tom poslu, jer i on je samo čovek, istina superiorne inteligencije. Pisac nas navodi na razmišljanje i daje bezbroj detalja koji ukazuju ko bi mogao da počini zločin, ali, naravno, do samoga kraja čitaoci ne mogu da pogode ko je ubica.
Ovaj roman sa složenim likovima, zanimljivim preokretima i neočekivanim rešenjem samog kriminalnog slučaja, sigurno je knjiga koju nije lako ispustiti iz ruku. Možemo se nadati da nam Nesbe sprema nastavak serijala, budući da je u nedavnom razgovoru potvrdno odgovorio na pitanje: „Da li je Hari živ i zdrav i hoce li se vratiti?“ Nesbe je rekao: „Da, živ je, ne mogu da obećam da je dobro, ali vraća se.“ Ostaje nam da čekamo novu Huleovu avanturu. Ja ću je s nestrpljenjem čekati, jer još od detinjstva, kada sam volela da čitam o Šerloku Holmsu, nisam srela tako zanimljivog junaka detektivskog žanra.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik