Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „Pitajte istoričara“ Grega Dženera - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Pitajte istoričara“ Grega Dženera

Knjiga „Pitajte istoričaraGrega Dženera predstavlja mali iskorak što se tiče mojih čitalačkih navika. Sastoji se od odgovora koje je autor dao na 50 pitanja. Svaki odgovor je konvencionalan po stilu, ima najviše nekoliko hiljada reči, a izložen je tako da ga može razumeti i moj desetogodišnjak, mada je sadržaj takav da bih verovatno razmislio pre nego što bih mu dao knjigu u ruke. Džener učestvuje u radu na televizijskoj seriji Horrible Histories koja, između ostalog, izlaže istorijske događaje na moderan i popularan način. Veoma je edukativna i vole je sve generacije u našoj porodici!

Teško je predstaviti svih pedeset odgovora, tako da ću se ograničiti na stil i izdvojiti neka pitanja koja su mi omiljena. Podeljena su u 12 tematskih poglavlja, koja čine po 4 ili 5 pitanja.

Prvo poglavlje: Činjenice ili mašta?

2 – Da li je istina da su sudili jednom pokojnom papi? Da, istina je. Jedan papa je naredio da se iskopa njegov prethodnik kako bi mu se sudilo! Institucija pape bila je prilično haotična, pogotovo u 9. veku, kada je (u periodu od 896. do 904. godine) bilo ukupno 24 pape – za razliku od svega 5 za mojih 50 godina života. Pape u 9. veku nisu umirale prirodnom smrću, već su im u tome pomagali njihovi naslednici.

4 – Da li se i vama popelo na glavu da slušate ljude kako govore: „Atlantida je dokaz da vanzemaljci postoje?“ Postoje pitanja zbog kojih se i sam autor naljuti (ne na onoga ko ih postavi), a ovo je upravo jedno od njih. Dženeru ovde prvenstveno smeta implicitna tvrdnja da neеvropljani sigurno nisu bili sposobni da stvore sve te veličanstvene stvari – pa zato mora da su ih stvorili vanzemaljci, što je prilično uvredljivo. Drugo, teorije zavere o vanzemaljcima često vuku korene iz nacizma.

Drugo poglavlje: Postanci i počeci

6 – Kada je bio prvi ponedeljak? Nijedan istoričar ne voli da odgovara na pitanje kada je nešto bilo „prvi put“, a poreklo dana u nedelji seže u duboku prošlost. Postoje dokazi da su Vavilonci koristili sedmodnevni ciklus koji se lepo uklapa u lunarni mesec, ali sa sigurnošću znamo jeste da je sedmodnevna nedelja bila u upotrebi pre barem 2500 godina u religiji Jevreja koja je slavila šabat na svakih sedam dana. Postojale su i druge opcije: drevni Egipćani slavili su desetodnevnu nedelju, dok su Etrurci i stari Rimljani sledili osmodnevnu nedelju (dane su obeležavali slovima od A do H).

8 – Od kada se rođendani slave ili pamte? Utešno je znati da rođendane slavimo makar 2500 godina. Pozivnica za rođendansku zabavu nađena je u Vinolandi, u iskopinama ratne tvrđave na Hadrijanovom zidu.

Četvrto poglavlje: Hrana

15 – Koliko je star kari? Bilo mi je zanimljivo da saznam da je ljutina koju povezujemo sa karijem, koju dobijamo iz čili papričica, rezultat uvoza iz Južne Amerike. Takođe je pomalo otrežnjujuće što je kari u velikoj meri britanski izum, iskvarena verzija veoma šarolike indijske kuhinje.

Peto poglavlje: Istoriografija

19 – Ko daje imena istorijskim razdobljima? I kako će budući istoričari nazvati nas, pošto elizabetance već imamo? Ispostavilo se da je ovo iznenađujuće teško pitanje. Istoričari se ne slažu uvek u pogledu trajanja nekog perioda i epohe nisu precizno vremenski omeđene – preklapaju se i razlikuju u raznim delovima sveta. Epohe poput viktorijanske neverovatno su duge i obuhvataju ogromne promene u društvenim i ekonomskim prilikama. Ljudi koji su živeli tokom određene epohe možda ne bi bili zadovoljni kakav im je naziv nadenut – Tjudorima se verovatno ne bi dopalo to što ih nazivamo Tjudorima.

Šesto poglavlje: Životinje i priroda

23 – Kada i zašto smo počeli da držimo hrčke kao kućne ljubimce? Sve što mogu da kažem je da su hrčci stvorenja puna besa.

Jedanaesto poglavlje: Jezik i komunikacija

45 – Odakle potiču imena mesta u drugim jezicima, na primer London – Londres, München – Munich? Postoji li zvanični sistem koji je uspostavljen? Dopalo mi se ovo pitanje, delimično zato što se sećam svog putovanja autobusom iz Pize kad sam se pitao zašto nikada nisam čuo za poprilično veliki grad Firencu, čije ime se stalno pojavljivalo na znakovima pored puta (to je grad koji je meni poznat kao Florence). Nazivi geografskih pojmova koje daje lokalno stanovništvo zovu se endonimi, dok su oni koje daju stranci egzonimi. U doba brzih putovanja i komunikacija, u suštini od početka 19. veka, postoji tendencija da endonimi i egzonimi budu isti, uz neznatno prilagođavanje izgovora. Beč je mađarski naziv za grad Vienna, koji Austrijanci znaju kao Wien. Beč se nalazio na granici mađarske imperije, zbog čega ga je narod nazvao „kapijom“.

Dvanaesto poglavlje: Istorija u popularnoj kulturi

49 – Zbog čega su nam u Engleskoj toliko važni Tjudori? Svidelo mi se i ovo pitanje zato što me podseća na nešto što sam ranije saznao o Njutnu, a odnosi se i na navodnu treću bradavicu Ane Bolen koja se pominje u jednom pitanju u ovoj knjizi. Ovakve priče su širili pristalice ili protivnici važnih ličnosti, nakon što pojedinac umre ilise ugasi dinastija, jer su pričom, koja je njima više odgovarala, održavali njihov uticaj vekovima koji će uslediti.

Knjiga se završava odlično upriličenim odeljkom sa preporučenom literaturom, a možda je upravo to poenta knjige – ona nije samoj sebi svrha, već predstavlja uvod u lepezu knjiga koje se temeljno bave konkretnim temama. „Pitajte istoričara“ je zaista savršeno praznično štivo.

Autor: Ijan Hopkinson
Izvor: ianhopkinson.org.uk
Prevod: Borivoje Dožudić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
predstavljena pesnička zbirka u lavirintu  laguna knjige Predstavljena pesnička zbirka „U lavirintu“
19.04.2024.
Nova zbirka poezije Igora Mirovića predstavljena je 18. aprila u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.   Pored autora, o knjizi su govorili prof. dr Zoran Đerić i prof. dr Aleksandar Je...
više
ema jarlet o orionu i mraku slikovnice i večernje nebo su oduvek bili deo mog života laguna knjige Ema Jarlet o „Orionu i Mraku“: Slikovnice i večernje nebo su oduvek bili deo mog života
19.04.2024.
Autorka hita „Orion i Mrak“ Ema Jarlet otkriva svoju opsesiju mrakom, kako nastaju priče i junaci koje ilustruje i u kome je pronašla inspiraciju za svoje čarobne slikovnice koje nakon objavljivanja n...
više
rastislav durman o novoj knjizi ona bića koja nisu sića  laguna knjige Rastislav Durman o novoj knjizi „Ona bića koja nisu sića“
19.04.2024.
„Ona bića koja nisu sića“ nova je knjiga evropskih bajki koju je priredio novosadski autor Rastislav Durman. Pisac za decu i odrasle poslednjih godina posvetio se prikupljanju bajki sa svih evropskih ...
više
prikaz knjige vladalac nikola makijavelija uputstvo za rukovanje državom laguna knjige Prikaz knjige „Vladalac“ Nikola Makijavelija: Uputstvo za rukovanje državom
19.04.2024.
„Ne zna se ko pije, a ko plaća“ najbolji je iskaz o situaciji u renesansnoj Italiji. U svakom njenom kutku sram, zločin i samovlašće bili su deviza. Zločin? Stvar službene dužnosti. Ubistvo? Oblik dru...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.